Partija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua vodi na izborima održanim u utorak, ali je neizvesno je da li će uspeti da ponovo formira vladu.
On će pokušati da obezbedi većinsku podršku kroz partnerstvo sa ekstremnim nacionalističkim, tvrdokornim verskim i krajnje desničarskim strankama, ali računa čak i na podršku male islamske partije.
Nakon skoro 90 odsto prebrojanih listića, njegovom desničarskom bloku nedostaje osam mandata za većinu u parlamentu.
Rivalska desničarska stranka njegovog bivšeg ministra za sada ima sedam poslanika, ali je neizvesno da li će ući u ovu koaliciju.
Ishod ovih izbora će između ostalog odrediti i izraelsku politiku prema Palestincima.
Likud Benjamina Netanjahua vodi sa 30 poslaničkih mandata, dok glavna opoziciona, centristička stranka Ješ Atid, čiji je lider Jair Lapid, za sada računa na 17 mesta u parlamentu. Za formiranje vlade potrebna je podrška najmanje 61 poslanika u Knesetu, izraelskom parlamentu.
Netanjahuu nužna ‘politička akrobacija’
Netanjahu - izraelski lider sa najdužim stažom od 15 godina - obećao je da će formirati desničarsku vladu predvođenu njegovom strankom Likud.
On je zahvalio svojim pristalicama porukom na Tviteru.
"Dali ste ogromnu pobedu desnici i Likudu pod mojim vođstvom. Likud je ubedljivo najjača stranka. Jasno je da je većina Izraelaca desno orijentisana i želi jaku, stabilnu desničarsku vladu," dodao je Netanjahu.
Međutim, prema trenutnim rezultatima, kako piše “Gardijan”, Netanjahuu će biti nužno da izvede “političku akrobaciju”, tako što će okupiti u koaliciji i tvrdokorne desničare i Ra'am, malu islamističku stranku. U pragmatičnom pokušaju da stekne uticaj, Ra’am nije isključio pridruživanje Netanjahuu, ali to bi sigurno zahtevalo teške pregovore i ustupke.
Netanjahu je rekao da namerava da kontaktira sve parlamentarce u pokušaju da stvori „stabilnu“ vladu. „Pružam ruku svim [članovima Kneseta] koji veruju u ovaj put. Ne isključujem nikoga. Očekujem da se svi koji veruju u naše principe ponašaju na sličan način,“ kazao je izraelski premijer.
On će se osloniti na tradicionalne saveznike iz ultrakonzervativnih jevrejskih frakcija, kao što je Arijeh Deri, koji je u nedelju rekao da nije "prirodno mesto" da žena bude kandidat na izborima stranke koju vodi, Šas.
U međuvremenu, krajnja desničarska stranka Jamina, koju podržavaju jevrejski naseljenici na spornim teritorijama, imaće veoma važnu ulogu u novom političkom balansu, ali se nije izričito izjasnila da li će podržati napore aktuelnog premijera da formira vladu ili opozicionu grupaciju koja želi da ga ukloni.
Lider ove partije Naftali Benet (48), koji je bio ministar odbrane u Netanjahuovoj vladi, ali se potom kandidovao protiv njega, izjavio je kratko u utorak veče.
„Učiniću samo ono što je dobro za državu Izrael“, rekao je Benet u utorak veče.
On je dodao da je rekao Netanjahuu da će Jamina sačekati konačne rezultate pre nego što odluči o svojim sledećim koracima.
Čini se sve verovatnijim da će premijeru biti potrebna podrška grupacije koja se smatra još ekstremnijom - saveza zvanog “religijski cionizam” - koji uključuje političare nenaklonjenim LGBT populaciji i žele da proteraju „nelojalne“ Arape iz države.
Jedan od njegovih najradikalnijih predstavnika, Itamar Ben Gvir, do prošle godine je u svojoj dnevnoj sobi držao fotografiju Baruča Goldštajna (Baruch Goldstein), američko-izraelskog naseljenika koji je 1994. godine u Hebronu pucao u 29 palestinskih vernika tokom jutarnje molitve. Prema dosadašnjim rezultatima, Ben Gvir će po prvi put postati član Kneseta.
Da li opozicija može da formira vladu?
U međuvremenu, glavni opozicioni lider Jair Lapid rekao da je "ponosan" na "ogromno" dostignuće svoje stranke.
Ovaj bivši TV voditelj i ministar finansija je najavio da će pokušati da formira vladu.
„Već večeras sam počeo da razgovaram sa nekim od lidera bloka za promene i nastaviću u narednih nekoliko dana“, istakao je Lapid, dodajući da će „učiniti sve što je moguće da se uspostavi zdrava vlada u Izraelu".
Po njegovim rečima „neće biti vlade koja počiva na glasovima rasista i homofoba“.
Međutim, kako ističe “Gardijan”, da bi ovaj samoprozvani „centrist“ vodio sledeću izraelsku administraciju, verovatno će morati da sklopi nezgodne saveze sa strankama iz čitavog političkog spektra, od arapskih parlamentaraca do krajnje desničarskih nacionalista, poput bivšeg saveznika Netanjahua Avigdora Libermana.
Lapid je ulogu šefa opozicije preuzeo od Benija Ganca, bivšeg generala i ministra vojske, koji se borio protiv Netanjahua prethodna u tri izborna ciklusa, ali je izgubio podršku nakon što je sa premijerom sklopio dogovor o podeli vlasti.
Političari koji predstavljaju značajnu arapsku manjinu u zemlji nisu ponovili uspeh sa prethodnih izbora kada je njihov savez ujedinjen protiv Netanjahua bio treći po snazi u Knesetu. Međutim, njihova “Zajednička lista” se u međuvremenu raspala.
Referendum o Netanjahuu
Glasalo je 67,2% građana što je najmanja izlaznost u više od deset godina.
Analitičari to tumače zamorom birača učestalim izborima.
Glasanje u utorak je u velikoj meri smatrano referendumom o politici Benjamina Netanjahua (71), koji je neprekidno na vlasti od 2009. godine. Bio je tri godine premijer i tokom 1990-ih.
Njegova kampanja bila je usredsređena na program vakcinacije protiv COVID-19, u čemu je Izrael za sada najuspešniji u svetu, i njegov diplomatski uspeh u normalizaciji veza sa nekoliko arapskih zemalja.
Međutim, njegovi protivnici iz čitavog političkog spektra tvrde da ne bi trebalo da ostane na funkciji dok mu se sudi zbog optužbi za korupciju. Netanjahu negira da je učinio bilo kakav prekršaj.
Nakon prethodna tri izbora u poslednje dve godine, ni on niti njegovi rivali nisu mogli da formiraju stabilnu vladajuću koaliciju.
Aktuelna vlada nacionalnog jedinstva, koja je rezultat dogovora o podeli vlasti sa ministrom odbrane Bennijem Gancom, pala je u decembru nakon samo sedam meseci.
Ganc, čija Plavo-bela stranka prema izlaznim anketama treba da osvoji sedam mesta, rekao je da će "učiniti sve da ujedini blok za promene" – što je referenca na one koji žele novog premijera.
Ako pregovori o formiranju vlade ponovo propadnu, to bi moglo dovesti do petih izbora.
