Hiljade pristalica opozicije marširali su ulicama Erevana tražeći ostavku premijera Armenije Nikola Pašinjana dok rastu tenzije u ovoj zemlji nakon što je premijer rekao je poziv za njegovom ostavkom “pokušaj državnog udara”.
Opozicija zamjera Pašinjanu njegovo postupanje rata sa Azerbejdžanom oko Nagorno Karabakh regije. Mnogi smatraju da je ishod rata nacionalno poniženje u Armeniji.
Od kada je prošlog novembra Pašinjan potpisao primirje sa Azerbejdžanom uz posredovanje Rusije čime je okončano šest sedmica dugo krvoproliće u Nagorno Karabahu, krenuo se susretati sa sve većim protestima i pozivima za ostavkom.
Dogovorom iz novembra on je pristao da preda kontrolu nad nekim dijelovima Nagorno Karabaha i svih sedam teritorija Azerbejdžana koje su armenske snage okupirale još od ranih devedesetih.
Ova zemlja je 25. februara upala u novu političku krizu koja je izazvala nacionalnu zabrinutost dok je Pašinjan prkosio pozivima za ostavkom, optužujući vojsku za pokušaj državnog udara uz okupljanje hiljade svojih pristalica u Erevanu.
Na protestima se okupilo i oko 20 hiljada njegovih pristalica kojima je u obraćanju rekao da “samo građani mogu da odluče o njegovoj budućnosti”.
Zahtjev vojske za njegovom ostavkom izazvao je novu političku krizu u siromašnoj bivšoj sovjetskoj republici sa manje od tri miliona stanovnika, samo nekoliko mjeseci nakon što su etničke armenske snage izgubile rat i teritoriju od Azerbejdžana.
Vazgen Manukian bivši premijer ove zemlje pozvao je Armence da se pridruže protestu.
“Ljudi moraju izaći na ulice i izraziti svoju volju kako bismo izbjegli krvoproliće i previranja”, rekao je on na protestu u centru Erevana.
U znak sve veće zabrinutosti Moskve o događajima u Armeniji, Kremlj je 26. februara ponovio da Armenija treba da se pridržava sporazuma kojeg su postigli sa Azerbejdžanom.
Sjedinjene Države su upozorile vojsku i pozvale sve strane da izbjegavaju nasilje.
Val demonstracija protiv Pašinjana krenuo je u novembru, nakon što je premijer potpisao sporazum o prekidu vatre sa Azerbejdžanom prema kojem je predat veći deo teritorija koju su do tada kontrolisale armenske snage, tačnije dio Nagorno Karabaha i šest susjednih distrikta.
Sporazumom je okončan sukob koji je trajao šest sedmica u Nagorno-Karabahu. U okršajima su poginule hiljade ljudi.
Pašinjan, bivši novinar koji je na vlast došao mirnom revolucijom u maju 2018. godine, rekao je da preuzima odgovornost za ono što se dogodilo, ali odbija da se povuče, dodajući da je potreban da bi se osigurala bezbednost zemlje.
