Svetska vojna potrošnja dostsigla je 2020. godine novi rekord uprkos teškoj ekonomskoj krizi koju je izazvala pandemija kovida-19, pokazuje danas objavljen godišnji izveštaj britanskog Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).
Svetska vojna potrošnja je prošle godine dostigla 1.830 milijardi dolara, što je u realnim vrednostima porast od 3,9 odsto u odnosu na 2019. godinu uprkos pandemiji korona virusa i padu svetske privrede koja je usledila, naveo je Institut čije sedište je u Londonu.
Gotovo dve trećine tog povećanja se može pripisati SAD-u koje i dalje imaju najveći deo od ukupne potrošnje, odnosno 40,3 odsto ili 738 milijardi dolara, kao i Kini koja predstravlja 10,6 odsto ukupne potrošnje odnosno 193,3 miijarde dolara.
"Više zemalja izmenilo je svoj vojni budžet da preusmeri sredstva ka kriznoj pomoći ili merama podrške privredi. Ipak mnoge druge su jednostavno umanjile ili odložile predviđena povećanja troškova radije nego da smanje ukupne troškove", navoe je IISS.
U izveštaju se takođe ukazuje na rast kineskih vojnih kapaciteta, posebno ulaganja u ratnu mornaricu koja je znatno povećala svoju flotu da označi pretenzije Pekinga u Južnom kineskom moru.
U Evropi je takođe vojna potrošnja u porastu od dva odsto radi suočavanja između ostalog sa Rusijom koja se smatra rastućom pretnjom od pripajanja Krima u 2014. godine. Ipak su mnoge zemlje članice NATO daleko od cilja da za odbranu izdvoje dva odsto njihovog BDP do 2024, naveo je institut.
U 2019. godini vojna potrošnja je sa rastom od četiri odsto zabeležila najveće povećanje u jednoj deceniji, uz rastuće rivalitete između velikih sila i trci za novim tehnologijama.
