Stručnjaci iz Rusije doputovali su 11. februara u Beograd, gde će tokom dvodnevne posete utvrditi ima li Srbija kapacitete da počne sa proizvodnjom i distribucijom ruske vakcine “Sputnjik V”.
Međutim, još nije poznato hoće li Srbiju nešto koštati ovaj projekat. Ekspertski razgovori zvanično će početi 12. februara, najavio je u četvrtak Nenad Popović, ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.
On je na konferenciji za medije sa predstavnicima beogradskog Instituta “Torlak” i ruskim ambasadorom u Srbiji Aleksandrom Bocan Harčenkom rekao da bi a, te da bi za pun ciklus proizvodnje trebalo od devet do deset meseci.
“Mi u Srbiji ocenjujemo da za prvu fazu koja bi uključivala transport supstance neophodne za proizvodnju vakcina, za punjenje vakcina ovde u Srbiji, za pakovanje i za distribuciju postoje tehnološke mogućnosti. Naravno, to treba da kažu eksperti”, rekao je Popović.
On je dodao da je do sada sedam evropskih zemalja, među kojima su Nemačka, Austrija, Mađarska i Češka, “izrazile želju da se hitno otpočne proizvodnja vakcina u Srbiji”.
Ovi navodi, međutim, nisu javno dostupni.
Direktorka državnog Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” u Beogradu, dr Vera Stojiljković, izjavila je da su predstavnici tog instituta pre dve sedmice bili u poseti ruskoj fabrici “Generium”, gde su obišli pogone za proizvodnju vakcine “Sputnjik V”.
Kako je dodala, tom prilikom su se predstavnici Srbije uverili da je moguće sprovesti transfer tehnologije i znanja iz Rusije.
“Institut ‘Torlak’ poseduje tehnologiju i stručnjake koji su spremni da odgovore ovom ozbiljnom zadatku i nadamo se da će kolege iz Rusije imati priliku da se u to uvere”, rekla je Stojiljković.
Bez reči o ceni projekta
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 5. februara izjavio da će Srbija investirati koliko god bude potrebno u započinjanje domaće proizvodnje ruske vakcine „Sputnjik V“ do kraja godine.
On je za agenciju Rojters rekao da su on i ruski predsednik Vladimir Putin napravili inicijalni dogovor o pokretanju procedure proizvodnje koju je opisao kao "komplikovanu i tešku".
Novinari na konferenciji za medije u Palati “Srbija” nisu dobili priliku da postave pitanja. Za RSE je nakon događaja nezvanično rečeno da će se o eventualnoj ceni koju će Srbija plaćati Rusiji za proizvodnju njene vakcine “tek razgovarati u budućnosti”.
Na konferenciji se takođe nije moglo čuti na koje tržište bi Srbija potencijalno izvezla rusku vakcinu, s obzirom na to da ona trenutno nije odobrena ni u jednoj državi EU, sem Mađarske.
Šta poručuje ruski ambasador?
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je zadovoljan nakon prvog sastanka dve delegacije.
“Otvara se nova faza saradnje, ispitivanje mogućnosti proizvodnje vakcine ‘Sputnjik V’ ovde u Srbiji. Ovo će u potpunosti zadovoljiti zahteve u samoj Srbiji i obezbediće Srbiji da postane proizvođač vakcine za druge zemlje u regionu, pa i šire u Evropi”, rekao je Bocan Harčenko.
On je dodao da je Rusija spremna da pruži tehnologiju i pomoć u proizvodnji vakcine, kao i da Kremlj na ovaj način pokazuje da u oblasti vakcinacije ne razmišlja o “globalnom suprotstavljanju”.
‘Sputnjik V’ čeka odobrenje u EU
Vakcina „Sputnjik V“ još uvek nije dobila odobrenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) niti Evropske organizacije za lekove (EMA).
Ruski ambasador je podsetio da zvanična agencija Evropske unije (EU) razmatra izdavanje dozvole za “Sputnjik V”, te dodao da se Rusija nada da tu neće biti “nikakve politizacije i na osnovu objektivnih podataka”.
Međutim, Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila je 10. februara da do tog dana nije dobila zahtev za razmatranje ili odobrenje za stavljanje u promet vakcine koju je razvio Nacionalni centar za epidemiologiju i mikrobiologiju “Gamaleja” u Rusiji, “uprkos izveštajima koji tvrde suprotno”.
“EMA će odmah obavestiti javnost o svim novim procenama vakcina ili lekova protiv COVID-19 koje je započela Agencija”, navodi se u pisanom saopštenju.
U Srbiji su osim ruske, odobrene i vakcine kineske kompanije “Sinofarm”, američko-nemačke kompanije “Fajzer/Biontek”, kao i vakcina “Astra Zeneka” koja je razvijena na Oksfordu.
Vakcina Fajzer/Biontek za sada jedina ima dozvolu Evropske agencije za lekove, američke Uprave za hranu i lekove i Svetske zdravstvene organizacije.
‘Sputnjik V’ odobren za starije od 60 godina
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) je 10. februara zvanično odobrila upotrebu vakcine “Sputnik V” za građane starije od 60 godina.
Nenad Popović je u izjavi za Radio-televiziju Srbije (RTS) 11. februara rekao da je bilo nedoumica da li ruska vakcina može da se primenjuje i kod građana koji spadaju u tu populaciju, ali da su predstavnici Srbije na sastanku sa stručnjacima iz ruskog Instituta “Gamaleja” 10. februara dobili dokumentaciju “koja pokazuje da su vakcine bezbedne”.
Kazahstan je krajem prošle godine počeo sa proizvodnjom vakcine “Sputnik V”. Kako je 21. decembra saopštio Ruski suvereni investicioni fond (RDIF), kazahstanski farmaceutski kompleks u gradu Karganda, napravio je “probnu seriju” vakcina koja je poslata na proveru u ruski Institut “Gamaleja”, koji je razvio “Sputnik V” vakcinu.
Masovna vakcinacija u Srbiji zvanično je počela 19. januara, a imunizacija se vrši na više stotina punktova u zemlji. Do sada je najveći broj vakcina stigao iz Kine – milion i po doza.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, u utorak 9. februara, da će u Srbiju, pored 50.000 “Sputnjika V” za prvu dozu koje su stigle tog dana, u narednih 15 dana stići još 50.000 za drugu dozu te vakcine.
On je tom prilikom dodao da bi 15. i 22. februara trebao da stigne ukupno 88.000 “Fajzerovih” vakcina, te da je izvesno da će do 20. februara u Srbiju stići između 125 i 150 hiljada vakcine “Astra Zeneka”.
