Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije pozvalo je zainteresovane da učestvuju u javnim konsultacijama za izradu teksta Nacrta zakona o istopolnim zajednicama, uz objavljivanje Polaznih osnova za izradu tog nacrta koji će potom biti prosleđen parlamentu na usvajanje.
„Ljudska prava predstavljaju i vaše pravo da bez diskriminacije provedete svoj život sa svojim ličnim svojstvom u istopolnoj zajednici. Dakle, to je evropski, to je demokratski i ja mislim da je Srbija spremna na takav zakon“, kaže za RSE ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Ćomić.
U Ministarstvu kažu da su u izradi Polaznih osnova za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama korišćeni najbolji primeri uporednopravnih rešenja.
Ministarka Čomić dodaje da su korišćena dostupna iskustva u evropskom i regionalnom zakonodavstvu. Ipak, nakon prvih kritika i zbog grešaka, najavljuje za par dana i izmene Polaznih osnova. Ona napominje da su polazne osnove sirov materijal za izradu nacrta zakona koji se šalje Skupštini Srbije na razmatranje i usvajanje.
„Ali i da ih isprave ili ne, to su polazne osnove. To vam služi da imate generalno uvid u to kako da rešite problem. Ja ne očekujem da nacrt i liči na polazne osnove, a tek ne očekujem da predlog bude istovetan kao nacrt, da ne govorim da u Narodnu skupštinu još nije ušao predlog zakona a da je izašao u istom obliku“, kaže Čomić koja je bila dugogodišnja poslanica u parlamentu.
A ono što će biti ispravljeno su odredbe po kojima istopolnu zajednicu ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji zajednicu ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci.
Ova odredba, kao i sledeća, da istopolnu zajednicu ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak, su zapravo preslikani članovi (19. i 20.) postojećeg Porodičnog zakona.
Upravo su se ove zakonske odredbe iz Polaznih osnova našle na meti kritika u javnosti i na društvenim mrežama.
„Verovatno je bila ideja da će neke stvari važiti kao u Porodičnom zakonu, ali je u tekstu Polaznih osnova to za kritiku javnosti. I svi su kritičari u pravu i svaka je kritika dobrodošla i to je razlog zašto ćemo povući ovakav tekst i objaviti ispravljeni koji će isto biti podložan kritici“, objašnjava ministarka Čomić.
Šta se navodi u Polaznim osnovama?
U Polaznim osnovama za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama pojam istopolne zajednice se određuje kao zajednica porodičnog života dva punoletna lica istog pola koja je registrovana pred nadležnim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona.
Takođe se navodi da se zabranjuje svaka diskriminacija po osnovu istopolne zajednice.
Kada su u pitanju prava i obaveze, u Polaznim osnovama se navodi da partneri istopolne zajednice imaju jednaka procesna prava i status u svim sudskim i upravnim postupcima kao i bračni drugovi.
Tako je, na primer, partner istopolne zajednice u pravu nasleđivanja izjednačen sa bračnim supružnikom, kao što ima pravo na zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje na način, po postupku i u obimu kao bračni supružnik i članovi njegove uže porodice.
U slučaju smrti osiguranika ili korisnika penzije pod članom njegove porodice, osim lica utvrđenih propisima kojima se uređuje mirovinsko osiguranje, smatra se i partner istopolne zajednice i dete koje partner izdržava.
U Polaznim osnovama se definiše i neregistrovana istopolna zajednica kao zajednica porodičnog života dva lica istog pola, koja nisu sklopila istopolno partnerstvo pred nadležnim telom i ako zajednica traje najmanje tri godine.
Dalje se navodi da se postojanje neregistrovane istopolne zajednice dokazuje na isti način i pod istim uslovima kao i vanbračna zajednica, zajedničkom izjavom partnera neregistrovane istopolne zajednice overene kod notara.
Šta kažu LGBT predstavnici?
Polazne osnove nisu iste kao model zakona o građanskom partnerstvu koji su izradile nevladine organizacije i koji zastupamo već desetak godina, kaže za RSE Goran Miletić, direktor za Evropu Civil Rights Defenders i član organizacionog odbora Prajda.
Navodeći da Polazne osnove nisu rađene u konsultaciji sa LGBT organizacijama, Miletić kaže da se nadaju da će u toku rada Radne grupe, koja se upravo formira, biti moguće doći do rešenja koja su adekvatna i koja su u potpunosti u skladu sa potrebama korisnika ovog zakona.
On podseća da su sve LGBT organizacije podržale model zakona koji su pre nekoliko godina izradile nevladine organizacije LABRIS i Centar za unapređenje pravnih studija i navodi da će LGBT organizacije predložiti da se taj model zakona uzme kao polazna osnova za dalji rad.
U julu 2020. godine Labris i Centar za unapređenje pravnih studija predstavili su novi Model zakona o građanskom partnerstvu.
U ovom Modelu, Labris je predložio registrovana i neregistrovana partnerstva, kao i regulisanje između ostalog, prava na izdržavanje, imovinske odnose, nasleđivanje, potom prava na naknadu štete, na poresko oslobođenje i druge olakšice, ali i prava u slučaju bolesti, kao i prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja.
“Problem je što ove Polazne osnove nisu regulisale da dve osobe koje nisu državljani Srbije sklope građansko partnerstvo kod nas, a to je neka praksa koju bi trebalo da uvedemo. Na primer, dve osobe iz Bosne i Hercegovine koje nemaju državljanstvo ili samo jedna ima državljanstvo Srbije - dakle, to mora da se omogući da može da se partnerstvo sklopi”, kaže Miletić.
Kao drugi problem navodi što je u modelu zakona LGBT organizacija postojala mogućnost zabrane da država dostavlja stranim ambasadama izvode iz registra ukoliko osobama koje su sklopile građansko partnerstvo preti progon u toj drugoj državi.
“Naime, ako je neko iz države odakle je progonjen zbog homoseksualnosti, kao što su Saudijska Arabija ili Iran gde preti smrtna kazna, poenta je da država ne dostavlja izvode iz registra ako ta zemlja, odnosno ambasada zatraži. To je jedna potpuno normalna stvar koja mora da stoji u ovom zakonu. U suprotnom država će biti neka vrsta saučesnika ukoliko se nešto toj osobi desi po povratku u tu zemlju”, upozorava Miletić.
U Polaznim osnovama se, između ostalog, predviđa i registar istopolnih zajednica.
Miletić navodi da mora da postoji poseban registar, ali smatra da je potrebno zakon nazvati Zakon o građanskom partnerstvu i dati mogućnost osobama suprotnog i istog pola da sklapaju građansko partnerstvo.
On objašnjava da će registar izgledati prilično slično registru Matičnih knjiga venčanih.
Značaj zakona o istopolnom partnerstvu
“Kada zakon bude usvojen, ja se zaista nadam da postoji politička volja budući da je ovo signal koji nikada nismo imali do sada - to zaista jeste veliki iskorak napred”, kaže Goran Miletić.
Ovakav zakon će omogućiti rešavanje životnih pitanja članova istopolne zajednice.
“Omogućiće im da posećuju jedni druge u bolnicama, dakle svog partnera ili partnerku, moći će da nasleđuju jedni druge, moći će da stiču imovinu zajedno, dakle njihova zajednica će se tretirati kao bilo koja druga vanbračna zajednica koja traje duže vreme ili brak”, navodi Miletić.
On podvlači da donošenje ovakvog zakona neće ništa koštati građane Srbije, niti će nekome biti oduzeto neko pravo zato što će LGBT deo građana Srbije bit prepoznat od strane zakona.
Dodaje i da bez obzira da li neko podržava ovu Vladu ili ne, da su ovo zakoni oko kojih ne treba da bude ništa sporno, niti da se dešavaju bilo kakva politička prepucavanja.
Od zemalja u okruženju istopolna partnerstva su zakonski regulisale Crna Gora i Hrvatska.
U Srbiji postoji jak otpor javnom deklarisanju pripadnosti LGBT populaciji. Tako su 2010. tokom Parade ponosa izbili žestoki sukobi protivnika ovog događaja sa policijom. Tada je u gotovo celodnevnoj borbi 5.600 policajaca sa više od 6.000 huligana, povređeno više od 140 osoba, dok je više od 250 privedeno.
Narednih nekoliko godina je Parada ponosa održavana “u četiri zida” jer je policija smatrala da nema bezbednosnih uslova za takav događaj.
To se promenilo već 2014. godine. A Srbija je u međuvremenu dobila za premijerku javno deklarisanu LGBT osobu kada je Ana Brnabić izabrana za predsednicu Vlade Srbije 2017. godine.
Upitana da li se plaši da će zakon koji će regulisati istopolna partnerstva naići na otpore u konzervativnom i patrijarhalnom delu društva u Srbiji, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Ćomić odgovara odrečno.
“Ne plašim se apsolutno ničega ili nikoga sa bilo kojim stavom. Ti ljudi svi imaju pravo na svoj stav, imaju pravo na svoje mišljenje i imaju otvoren prostor i otvoren poziv u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava da dođu i da u dijalogu razmenimo šta je problem njihovog otpora i šta je njihov predlog”, poručuje Čomić.
Ona dodaje da nema razloga da se plaši atmosfere u društvu zato što je “naš Ustav utemeljen na ljudskim pravima”.
Rok za dostavljanje komentara i sugestija na Polazne osnove za izradu teksta Nacrta zakona o istopolnim zajednicama je 20. februar.
Komentari i sugestije se mogu dostaviti elektronskom poštom na obrascu koji se može preuzeti na Portalu e-Uprave, gde se mogu naći i Polazne osnove za izradu Nacrta zakona jer Ministarstvo još uvek nema svoj sajt.
*Saradnja na tekstu: Nemanja Stevanović
