“Nema sumnje da ovaj deo Evrope [Zapadni Balkan] treba da se priključi evropskim i evroatlantskim institucijama. U našim očima, to je prirodna sudbina“, izjavio je Alesandro Minuto-Rico (Alessandro Minuto-Rizzo), predsednik Fondacije NATO odbrambenog koledža u Rimu na konferenciji posvećenoj Zapadnom Balkanu.
Zapadni Balkan u fokusu NATO i EU
“Ovaj region je za nas veoma važan. To je region u kome NATO i Evropska unija godinama blisko sarađuju u korist svih”, naveo je Rico.
Naglasio je da je trenutno najveći izazov u tom smislu vremenski okvir, odnosno kada će države Zapadnog Balkana i formalno postati deo evropske i evroatlantske zajednice:
„Čini nam se da je u ovom trenutku najveći izazov vremenski okvir. To znači da za ljude kojih se ovo tiče trenutak uključivanja bi trebalo da bude vidljiv i konkretan, kako bi se izbegle frustracije i zablude.“
Kako se navodi u dokumentu Fondacije NATO odbrambenog koledža objavljenom uoči konferencije, zabrinjavajući trend odstupanja od demokratije ugrožava budućnost regiona.
Poštovanje vladavine prava, medijski pluralizam, odvajanje vlasti i administrativna decentralizacija se pogoršavaju širom regiona, naročito u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji, kao što to naglašavaju nezavisni istraživački centri, navodi se u tom dokumentu.
Komandant KFOR-a (misija NATO na Kosovu) general-major Mikele Risi (Michele Risi) izjavio je da je Kosovo “Gordijev čvor Zapadnog Balkana”.
“Taj čvor se ne bi smeo preseći jednostranim potezima, već bi trebalo da se pažljivo odveže kroz kombinaciju odvraćanja i olakšavanja dijaloga međunarodne diplomatije”, naveo je Risi, istakavši značaj koji KFOR ima na Kosovu u smislu doprinosa sigurnom i bezbednom okruženju i slobodi kretanja za sve zajednice na Kosovu.
“Radimo najbolje što možemo kako bismo sprečili Kosovo da postane zamrznuti konflikt, ali rizik postoji”, izjavio je Risi.
EU: 2020. kao još jedna godina u znaku Zapadnog Balkana
„Ova godina je za nas u EU još jedna godina u znaku Balkana. Zapadni Balkan ostaje prioritet za EU“, naveo je Maći Popovski (Maciej Popowski), vršilac dužnosti generalnog direktora Generalnog direktorata za politiku susedstva i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji koji se na konferenciju priključio iz Brisela.
Popovski je naveo da će Evropska komisija tokom naredne nedelje usvojiti novi godišnji paket proširenja koji će omogućiti detaljan pregled procesa pristupanja.
Prema njegovim rečima, ovogodišnji izveštaj će biti pod uticajem pandemije COVID-19.
„Bili smo tu za države Zapadnog Balkana od početka krize i obezbedili smo veliki paket pomoći vredan 3,3 milijarde evra kako bismo pomogli regionu da prevaziđe posledice pandemije“, naveo je Popovski.
Posledice koje će na Zapadni Balkan imati pandemija biće veoma ozbiljne, ukazao je Popovski.
Upravo sa ciljem podrške dugoročnom socijalno-ekonomskom oporavku, tokom naredne nedelje Evropska komisija bi, prema njegovim rečima, trebalo da usvoji ekonomski i investicioni plan za region.
„Taj plan će uključiti značajan investicioni paket i takođe će povećati finansijske garancije kako bi se podržao privatni sektor.
Paket će se fokusirati na povezivanje, digitalizaciju, zelenu agendu, naveo je Popovski.
Prema rečima Ivana Vejvode, stalnog saradnika Instituta za društvene nauke u Beču i jednog od učesnika konferencije – same države Zapadnog Balkana nisu dovoljno učinile kako bi ubrzale svoj evropski put.
„Po mom ličnom mišljenju, nisu dovoljno učinile da bi sprovele agendu demokratskih reformi i ovde posebno ističem vladavinu prava, borbu protiv korupcije i slično, što je obuhvaćeno pregovaračkim poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (oblasti pravde, slobode i bezbednosti) u procesu proširivanja Evropske unije“, naveo je Vejvoda istakavši i da je došlo do promene u pravilima igre.
„Ponovo se vratilo pitanje da Evropska unija treba da se produbi pre nego što dođe do proširenja“, naveo je Vejvoda.
Uticaj Rusije, Turske i Kine
Region je dodatno opterećen stranim uticajem, pre svega Rusije, Turske i Kine, ukazao je Ahmet Evin, dekan osnivač Fakulteta umetnosti i društvenih nauka, Univerziteta Sabanci u Istanbulu, u Turskoj.
I dok se uticaj Rusije pre svega ogleda u Srbiji, Turska svoj uticaj, pre svega, fokusira na regije sa većinskim muslimanskim stanovništvom, izjavio je Evin:
„Turska vlada predvođena strankom AKP (islamsko konzervativna stranka predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdoana) paralelno je želela da kultiviše sopstvene strateške veze na Balkanu, kao važan deo svoje strategije kako bi potvrdila i projektovala svoj status kao regionalna sila.“
On je takođe dodao da će Balkan uspeti da postigne regionalnu konvergenciju (približavanje) i koherentnost „samo ukoliko institucije i ljudi koji su uključeni razumeju svoj zajednički interes“.
Prema njegovim rečima, zabrinjavajuć je i uticaj Kine kroz Inicijativu „Pojas i put“, koja se ogleda kroz velike infrastrukturne projekte za koje Kina obezbeđuje kredite državama Zapadnog Balkana, i koja bi dugoročno mogla da „optereti male države velikim dugovima, koje neće biti u mogućnosti da plate“.
Kao primer Evin je naveo izgradnju autoputa u Crnoj Gori. „Kredit za ovaj projekat iz Kine je gurnuo BDP Crne Gore u dug od gotovo osamdeset odsto.“
On je dodao da se na velike finansijske olakšice koje Kina daje u okviru Inicijative „Pojas i put“ gleda kao na faktor koji „podstiče rast korupcije, posebno među autokratskim vladama širom sveta ili čak među vladama u kojima transparentnost nije zaživela“.
Konferencija se održava redovno na godišnjem nivou.
Organizuje je Fondacija NATO odbrambenog koledža u saradnji sa Odeljenjem NATO za javnu diplomatiju, Balkanskim fondom za demokratiju, Evropskom unijom i NATO odbrambenim koledžom i uz podršku Evropske komisije.
