Libanski mandatar Mustafa Adib podneo je danas, 26. septembra, ostavku zbog političke blokade oko formiranja vlade gotovo mesec dana od kada je imenovan na tu dužnost.
Adib je trebalo da formira novu vladu da zameni vladu koja je podnela ostavku posle ogromne eksplozije u bejrutskoj luci 4. avgusta.
"Izvinjavam se što ne mogu da sprovedem zadatak da formiram vladu", rekao je Mustafa Adib u televizijskom obraćanju posle dugih pregovora o formiranju vladajućeg tima koji bi odobrile različite rivalske političke snage u zemlji.
Njegova objava zadaje udarac naporima francuskog predsednika Emanuela Makrona da prekine opasnu blokadu u zemlji pogođenoj krizom.
Makron je vršio pritisak na libanske političare da formiraju kabinet sastavljen od nezavisnih stručnjaka koji mogu da rade na sprovođenju hitnih reformi da izvuku Liban iz razorne ekonomske i finansijske krize dodatno pogoršane eksplozijom u bejrutskoj luci 4. avgusta.
Međutim, Adibovi napori su naišli na brojne prepreke kada su glavne šiitske grupe u zemlji Hezbolah i Amal insistirale na tome da zadrže ključno ministarstvo finansija.
Njihovo insistiranje se pojavilo kada su SAD uvele sankcije dvojici visokih političara bliskih Hezbolahu uključujući i bivšeg ministra finansija.
Te dve grupe takođe insistiraju na tome da se imenuji šiitski ministri u novom kabinetu i protivili su se načinu na koji je Adib formirao vladu bez konsultacija sa njima.
Adib je objavio odluku da se povuče sa mesta mandatara posle današnjeg sastanka sa predsednikom Mišelom Aunom.
Liban, bivši francuski protektorat, zapao je u najgoru ekonomsku i finansijsku krizu u savremenoj istoriji. Prvi put u martu nije platio dospeli dug, lokalna valuta je izgubila ogromno na vrednosti dovela do hiperinflacije rastuće siromaštvo i nezaposlenost.
Kriza je još pogoršana eksplozijom 4. avgusta u luci u Bejrutu izazvano detonacijom hiljada tona uskladištenog amonijum nitrata. U njoj je poginulo gotovo 200 ljudi, hiljade su povređene i napravljena šteta od više milijardi dolara.
Zemlji je očajnički potrebna finansijska pomoć ali Francuska i druge međunarodne sile su odbile da pruže pomoć pre nego što se sprovedu ozbiljne reforme. Kriza se u velikoj meri pripisuje decenijama sistemske korupcije i lošeg upravljanja vladajuće klase u Libanu.
