Jednoj od čelnica beloruske opozicije Mariji Kolesnikovoj vlasti su pretile ubistvom kada su pre tri dana pokušale da je proteraju iz zemlje, izjavila je njena pravna zastupnica Ljudmila Kazak.
Poslednjem članu opozicionog Prezidijuma Koordinacionog saveta koji je na slobodi, dobitnici Nobelove nagrade za književnosti Svetlani Aleksijevič, nepoznata lica su pokušala da provale u kuću.
Dok policija nastavlja da hapsi na stotine demonstranata, Svetlana Tihanovskaja, glavna rivalka na izborima beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku, pozvala ih je da ostanu mirni.
'Biću izvedena – živa ili u komadima'
Kolesnikova je navela u krivičnoj prijavi protiv vlasti i tajne službe KGB da su je policajci stavili džak na glavu i zapretili da će je ubiti u trenutku kada su nastojali da je na silu proteraju u Ukrajinu.
Ona je to sprečila tako što je pocepala svoj pasoš. Sada je u zatvoru u Minsku i boji se za svoj život, preneo je njen advokat.
"Posebno mi je naglašeno da ako dobrovoljno ne napustim Belorusiji, biću ionako izvedena – živa ili u komadima. Takođe mi je prećeno da će provesti u zatvoru do 25 godina", navela je Kolesnikova.
Ona i dva njena saradnika su otela maskirana lica u ponedeljak na ulici da bi se potom misteriozno pojavili na granici sa Ukrajinom. Dok su portparol Koordinacionog saveta Anton Radjonkau i izvršni sekretar Ivan Krautsou proterani u Ukrajinu, ona je to sprečila uništavanjem pasoša.
Kazak se srela u pritvoru sa Kolesnikovom u sredu po prvi put otkako je nestala u ponedeljak. Ona je navela da je Kolesnikova u istoj prostoriji sa šest lica.
Kazak je ponovila u četvrtak da će tražiti forenzički medicinski pregled jer Kolesnikova ima modrice po telu.
Beloruske vlasti, koje su najpre negirale da je Kolesnikova u zatvoru, kasnije su priznale da je uhapšena.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Vjasna objavila je u četvrtak zajedničko saopštenje deset nevladinih udruženja iz Belorusije, ističući da su tri člana opozicionog rukovodstva politički zatvorenici, tražeći njihovo momentalno oslobađanje.
"Uvereni smo da su krivični postupci protiv Marije Kolesnikove, Maksima Znaka i Ilje Saleja politički motivisani sa ciljem da se zaustave njihove legalne aktivnosti ili promene njihovi ciljevi", navodi se u saopštenju organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Obračun sa Koordinacionim savetom
Istovremeno, belorusko tužilaštvo je saopštilo da je pokrenulo krivični postupak protiv Kolesnikove, kao i Ilje Saleja i Maksimai Znaka, članova prezidijuma Koordinacionog saveta zbog, kako se navodi, "javnih poziva za preuzimanje vlasti u zemlji."
Ovo telo poziva na mirnu tranziciju vlasti, ističući da su predsednički izbori 9. avgusta bili neregularni.
Glavni tužilac Aleksandar Konjuk je sredinom avgusta pokrenuo krivične postupke protiv članova prezidijuma Koordinacionog saveta.
Šest od sedam njegovih članova su uhapšeni ili proterani iz zemlje.
Tihanovskaja: Nemoguća borba nasiljem protiv nasilja
U međuvremenu, Svetlana Tihanovskaja, koja je nakon izbora 9. avgusta bila prinuđena da se skloni u susednu Litvaniju, pozvala je tokom posete Poljskoj demonstrante da ostanu mirni uprkos sve jačem obračunu vlasti sa njima.
"Protesti moraju ostati mirni", istakla je u govoru na Univerzitetu u Varšavi.
"Mislim da je nemoguće boriti se nasiljem protiv nasilja", dodala je Tihanovskaja koja smatra da je pobednica izbora i da su oni pokradeni.
Nekoliko sati pre njenog obraćanja, nestao je advokat Maks Znak, jedan od poslednjih članova Prezidijuma Koordinacionog saveta koji je ostao na slobodi.
Nestanak Maksima Znaka
Saradnici Maksima Znaka su izjavili za portal na ruskom Tut.by da nije uspeo da se uključi u planirani intervju preko interneta iz ureda uhapšenog opozicionog aktiviste Viktora Babarike u sredu.
Kada su ga pozvali telefonom odgovorio im je užurbano: "neko dolazi" i prekinuo je vezu. Nakon toga poslao je poruku u kojoj je samo pisalo "maske" i njegov telefon više nije bio dostupan.
Svedoci su kasnije izjavili da su videli kako na ulici Znaka vode maskirana lica u civilnom odelu.
Vlasti su saopštile da su u utorak uhapsile 121 demonstranta. Nekoliko stotina je privedeno u nedelju tokom četvrtih protesta vikendom zaredom, a u poslednjih mesec dana nekoliko hiljada. Policija je mnoge pretukla, a proteran je i deo stranih novinara.
Lukašeniko, koji je na vlasti 26 godina, odbija da se sretne sa predstavnicima opozicije ili raspiše nove izbore.
Diplomate u kući nobelovke Aleksijevič
Maskirana lica su pokušavala da provale i u kuću Svetlane Aleksijevič (72), dobitnice Nobelove nagrade za književnost, takođe članice Prezidijuma Koordinacionog saveta, ali čije su aktivnosti u ovom telu ograničenje zbog njenog lošeg zdravlja.
Švedska televizija je prenela izjavu prevodioca Svetlane Aleksijevič za švedski jezik da mu je rekla da "ljudi u crnim odelima i maskama" pokušavali u sredu da uđu u njenu kuću, ali da je nisu uhapsili.
Švedska ambasadorka u Minsku je rekla da su se diplomate iz ove i drugih zemalja okupili u domu Svetlane Aleksijevič.
"Ona je istakla da je zabrinuta i sada je u društvu, između ostalog, drugog čoveka naše ambasade i drugih ambasadora", izjavila je u sredu veče švedska ambasadorka Kristina Johaneson (Christina Johannesson) za švedsku televiziju SVT.
Prethodno je Aleksejevič navela u saopštenju, koje je preneo beloruski PEN Centar, da "nema više mojih prijatelja istomišljenika u prezidijumu Koordinacionog saveta. Svi su u zatvoru ili proterani. Danas su odveli poslednjeg Maksima Znaka."
Ona je dodala da "najbolji među nama su oteti."
Aleksejevič je odbacila tvrdnje Lukašenka i njegovih tužilaca da opozicija "priprema puč", ističući da umesto toga teži da spreči "podele u zemlji" i "pokretanju dijaloga u društvu."
Ona je apelovala na "rusku inteligenciju" da digne glas protiv nepravde koja se nanosi Belorusima, u ime "malog, ponosnog naroda koji se gazi."
Mišel poziva na ubrzano uvođenje sankcija
Predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel (Charles Michel) pozvao je članice da "ubrzaju proces uvođenja sankcija" protiv beloruskih zvaničnika umešanih u izbornu krađu i brutalan obračun sa demonstrantima.
"Politički progoni u Belorusiji, uključujući hapšenja po političkoj osnovi i prisilan egzil moraju prestati. Beloruske vlasti moraju osloboditi političke zatvorenike i omoguće građanima da ostvaruju svoje pravo na slobodu govora i okupljanja", napisao je Mišel na Tviteru.
Nemačka, koja trenutno predsedava EU, zatražila je informacije o nestalim licima u Belorusiji i puštanje političkih zatvorenika.
Neimenovani zvaničnik administracije predsednika SAD Donalda Trampa izjavio je da je Bela kuća "veoma zabrinuta zbog kršenja ljudskih prava" u Belorusiji.
Istovremeno, Komitet Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope (PACE) za pravna pitanja, pozvao je na međunarodnu istragu "kršenja ljudskih prava" u Belorusiji.
Ovo telo navodi "višestruke, verodostojne izveštaje o masovnim i ozbiljnim kršenjima prava na slobodne i fer izbore, slobode izražavanja i okupljanja, te mučenja, nehumanog i ponižavajućeg tretmana mirnih demonstranata."
Komitet Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope dodaje da ne priznaje rezultate predsedničkih izbora i traži novo glasanje "na fer i transparentan način, pod nadzorom međunarodnih posmatrača".
U međuvremenu, prema nezvaničnim informacijama, Lukašenko bi trebalo da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u ponedeljak, 14. septembra.
