Fronteks optužen za kršenje ljudskih prava migranata
Nemačka javna televizija ARD, britanski dnevnik Gardijan (Guardian) i neprofitni istraživački sajt Korektiv (Correctiv) došli su do internih dokumenata koji pokazuju da su službenici Fronteksa tolerisali da lokalne policije zemalja na spoljnim granicama EU, a posebno Mađarske, Bugarske i Grčke, na migrante huškaju pse i koristi biber sprej i pendreke.
Prema dokumentima do kojih su ti mediji došli u zajedničkoj istrazi, a koji uključuju izveštaje Fronteksovog poverenika za ljudska prava, granične policije tih zemalja koristile su silu i pretnje kako bi migrante ponovo oterale sa teritorije EU, kršeći tako njihovo osnovno pravo da zatraže azil.
Navedeno je i da su službenici Fronteksa sami učestvovali u kršenju ljudskih prava, tako što su avionima deportovali maloletnike bez pratnje roditelja ili izbeglicama prilikom deportacije, suprotno međunarodnim pravilima, davali lekove za smirenje.
Istraživanje: Umjesto da spašava, Frontex posmatra
Istraga pokazuje da su u pojedinim internim izveštajima Fronteksa neke situacije opisane kao "preterana upotreba sile" i "zlostavljanje izbeglica", ali i da ti izveštaji na kraju najčešće nose oznaku "slučaj zatvoren". Šef savetodavnog odbora Fronteksa Štefan Kesler izjavio je da ta agencija može da povuče svoje osoblje iz zemalja na spoljnim granicama EU, i da ako to ne učini i sama postaje saučesnik u eventualnim protivzakonitim radnjama.
Istovremeno, Fronteks je, na pitanje agencije Frans pres, odgovorio da "do sada nije podignuta nijedna žalba" protiv nekog njegovog službenika. Fronteks je dodao da će, "čim bude obavešten o nekom incidentu, stupiti u akciju".
"Svi službenici koje je rasporedio Fronteks moraju da se drže kodeksa ponašanja koji je Fronteks sačinio posle konsultacija sa svojim partnerima", saopštila je agencija.
Gall za RSE: EU treba pokrenuti prekršajni postupak protiv Hrvatske
Fronteks je naglasio da, iako može da suspenduje svoje službenike, nema nikakvu "nadležnost nad nacionalnim graničnim organima" niti "ovlašćenje da sprovodi istrage" na teritoriji zemalja članica EU.
Fronteks je kasnije i putem Tvitera kategorično demantovao bilo kakvu umešanost u kršenje ljudskih prava.
Evropska komisija u Briselu saopštila je da "uvek sa zabrinutošću prati izveštaje o maltretiranju migranata".
Portparolka Mina Andreeva rekla je da će komisija pratiti optužbe na račun Fronteksa kako bi ustanovila da li su istinite, i delovati u skladu sa tim.
"Bilo kakav oblik nasilja ili zlostavljanja migranata i izbeglica je neprihvatljiv", dodala je Andreeva.
Fronteks, čije je sedište u Varšavi, bio je do početka migrantske krize jedna od manjih agencija EU, čiji je zadatak bila koordinacija delovanja zemalja članica na spoljnim granicama Unije.
Sa početkom migrantske krize, njene nadležnosti rastu pa je krajem 2016. godine transformisana u Evropsku agenciju za graničnu i obalsku stražu.
Evropska komisija je 2018. predložila dalje jačanje Fronteksa i postepeni porast broja njegovih stalnih pograničnih službenika sa 1.500 na 10.000.
Ujedno je predviđeno i veliko povećanje budžeta Fronteksa, samo u naredne dve godine za više od 500 odsto.