Šalja: Asocijacija srpskih opština biće formirana
„Ja se nadam da ćemo vrlo brzo stvoriti radnu grupu a ta grupa će sa menadžmentom timom, koji čine četvoro Srba, i sa OEBS-om početi da radi na statutu Zajednice, tj. Asocijacije o kojoj će se poslednja reč dati u Briselu na najvišem nivou, to je ipak političko pitanje. Ta Asocijacija, tj. Zajednica će se stvoriti“, rekao je Šalja.
On je rekao da je rano da se kaže šta se može naći u pravno obavezujućem sporazuma između Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Ali, dodao je, sama koncepcija pravno obavezujućeg sporazuma govori o tome da će on pravno obavezivati i Srbiju i Kosovo i da to neće biti politička deklaracija.
„Računamo da će normalizacija biti samo prva etapa odnosa koja se mora zaokružiti pomirenjem između naroda, pomirenjem između Kosova i Srbije“, kaže Šalja.
Što se tiče članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN) savetnik predsednika Kosova kaže da je odluka Prištine da pokuša da se učlani kao punopravni član.
„Varijanta da budemo država posmatrač u UN je ulazak u neku novu tranziciju koja bi ko zna koliko trajala. Došli smo u fazu kada moramo da napravimo velike odluke, i Kosovo i Srbija“, rekao je Šalja na pitanje novinara da li bi za Kosovo bilo prihvatljivo da u UN dobije članstvo posmatrača, po ugledu na Palestinu.
Povodom ideja koje u Srbiji plasiraju pojedine političke partije da je najbolje da se zadrži status kvo ili zamrznuti konflikt u odnosima sa Prištinom dok međunarodne okolnosti ne postanu povoljnije po Srbiju, savetnik kosovskog predsednika je rekao da svet nije isti u odnosu na 1999. godinu i 2008. godinu, ali da to nije ništa promenilo što se tiče odnosa Kosova i Srbije.
„Ako neko misli da je status kvo ili zamrznut konflikt dobra varijanta za Kosovo i Srbiju i za Srbe koji žive na Kosovu, najbolji odgovor na ovo pitanje možemo dobiti ako pitamo Srbe na severu i jugu Kosova da li je to u njihovom interesu“, rekao je Šalja.
Dušan Janjić, predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose rekao je da treba da se „skloni pod tepih orkestrirano zagovaranje razgraničenja i razmena teritorija“. On kaže da ne vidi bolje rešenje od normalizacije odnosa.
„One stvari koje su neostvarive, koje ne možemo u ovom momentu rešiti, kao što je međusobno priznanje, ostavimo po strani. Niko nema pravo da zatvara drugom perspektivu, ali ostavimo to po strani i onda ćemo uraditi veliki posao za održivo rešenje na 20-30 godina“, poručio je Janjić.
Debata o Briselskom dijalogu održana je u organizaciji Foruma za etničke odnose u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo.