AP: Posledice Bregzita već se osećaju u migracijama

Do Bregzita ima više od godinu dana, ali britansko napuštanje Evropske unije (EU) već ima uticaj na državljane evropskih zemalja koji žele da žive i rade u Velikoj Britaniji, piše danas AP.


Kako je saopšteno ranije ove nedelje, neto migracija - razlika između broja doseljenih i odseljenih stanovnika iz drugih zemalja EU, pala je u Velikoj Britaniji na manje od 100.000, prvi put posle marta 2013. godine.


Odvojeni podaci pokazuju da je broj stanovnika država EU koji rade u Velikoj Britaniji povećan za 101.000, što je najniži rast od septembra 2013.


Oba slučaja pokazuju da je glasanje na referendumu u junu 2016. za istupanje Velike Britanije iz EU promenilo dinamiku imigracije u toj zemlji, gde je broj stranaca koji dolaze u državu i njihov uticaj na lokalne zajednice, javne usluge i plate ključni razlog glasanja za Bregzit.


Jedan od stubova članstva u EU je slobodno kretanje ljudi da žive i rade bilo gde u Uniji, pa tako diplomac iz recimo Rumunije može da spakuje kofer dan nakon diplomiranja i potraži posao u bilo kom mestu u Evropskoj uniji, podseća AP.


Nakon Bregzita, ili barem posle bilo kakve tranzicije koju britanska vlada dogovori sa EU za period po danu zvaničnog istupanja Velike Britanije 29. marta 2019. godine, ta sloboda kretanja biće okončana.


Stručnjaci tvrde da Bregzit, bar na polju migracija, već ima posledice.


Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberg banke, smatra da je u tom smislu Bregzit već počeo.


Ipak, Bregzit nije jedini razlog promene po migracije i zaposlenja, piše agencija AP, dodajući da činjenica da mnoge države EU, a posebno one koje su u evrozoni, imaju najbolji period ekonomskog rasta za poslednjih više od 10 godina, što je umanjilo potrebu da se traga za mogućnostima u inostranstvu.


AP dodaje da je ekonomija evrozone u 2017. porasla za 2,5 odsto, a ekonomija Velike Britanije za 1,7 odsto.