Skandal u Letoniji izložio slabosti nadzor banaka u EU

Korupcionaški skandal u Letoniji, članici evrozone, ističe ograničenja u nadzoru bankarskog sektora u Evropskoj uniji i verovatno će dovesti do reformi, ocenili su danas stručnjaci.


Letonija je pokrenula istragu o korupciji protiv guvernera centralne banke Ilmarsa Rimševiča. To pitanje je posebno osetljivo pošto on sedi u savetu Evropske centralne banke (ECB).


Kriza je produbljena pošto je AP izvestio o optužbama da je Rimševič povezan s pranjem novca iz Rusije i izneo optužbe lokalnih bankara o njegovim pokušajima iznude.


Rimševič je pritvoren u subotu, ali je posle dva dana pušten na slobodu uz kauciju bez optužnice. Njemu je zabranjeno da obavlja dužnosti, ali ne može odmah biti smenjen, što stvara neizvesnost u toj zemlji.


Posle nekoliko dana ćutanja ECB je danas izdala saopštenje u kojem se teret rešavanja skandala stavlja na Letoniju.


Ne navodeći ime zemlje, ECB je saopštila da je na državama članicama da se bore protiv pranja novca i da ona sama nema ovlašćenja da sprovodi istrage u pojedinim državama.


ECB je navela da "propusti u borbi protiv pranja novca mogu ukazivati na dublje ukorenjene manjkavosti u upravljanju u bankama".


"ECB nema ovlašćenja za istrage da otkrije te manjkavosti", navodi se u saopštenju.


Glavna ekonomistkinja u kompaniji Kapital ekonomiks (Capital Economics) Dženifer Mekion rekla je da letonski slučaj ističe manjak kontrole u evropskom bankarskom sistemu.


"Zabrinjava to što je letonska centralna banka možda to propustila iz ovog ili onog razloga. Mislim da će to voditi preispitivanju kako se sprovodi nadzor", rekla je ona.


Viši istraživač u praškom Institutu za međunarodne odnose Mark Galeoti rekao je da će evropske države i institucije, mada možda žele da ojačaju propise, verovatno želeti da letonski skandal kratkoročno reše.


Druge države i evropske institucije ne žele da preoštro kazne Letoniju dok zemlja pokušava da očisti svoj finansijski sektor, a i druge zemlje nisu savršene u rukovođenju bankama, rekao je on i dodao da izveštaji o globalnom pranju novca pokazuju koliko je takvog novca prolazilo kroz banke u Londonu i Frankfurtu.


Galeoti je rekao da je bez obzira na posledice letonske istrage naglasak na transparentnosti dobra stvar.


Danas je zamenik državnog sekretara SAD Džon Salivan bio u Letoniji gde je razgovarao o bezbednosti i ekonomiji.


Upitan o nedavnom izveštaju američkog Ministarstva pravde u kojem je letonska banka ABLV optužena za "institucionalizovano pranje novca" i kršenje sankcija Severnoj Koreji, on je izrazio zabrinutost za baltičku državu zbog ekonomije kao članice evrozone i bezbednosti kao članice NATO.


"Pranje novca se tiče SAD jer to utiče na NATO saveznika Letoniju", rekao je Salivan.


On je rekao da sankcije banci ABLV "ukazuju na ozbiljnost kojom SAD pristupaju pranju novca".


ABLV je negirala optužbe ali se posle njih njena finansijska situacija pogoršala, zbog čega je morala da dobije pomoć od centralne banke.