CDU i SDP: Temeljne a ne brze reforme na Zapadnom Balkanu
Kako stoji u dokumentu u koji je RSE imala uvid, od svih reformskih oblasti posebno se insistira na sveobuhvatnim, održivim i nepovratnim reformama u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i zaštite manjina.
„Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju pristupnu perspektivu. Podržavamo njihovo približavanje i pridruživanje EU i posebnu pažnju posvetićemo razvoju demokratije i vladavine prava“, takođe se precizira.
Proširenje EU se opisuje kao proces značajan za promovisanje mira, stabilnosti i saradnje.
Strategija EU: Datumi za Srbiju i Crnu Goru, ostali na čekanju
„Istovremeno, EU mora osigurati svoj kapacitet da deluje kroz unutrašnje reforme. Preduslov za napredak u pridruživanju Uniji jeste da države regiona u potpunosti ispunjavaju kriterijume za to“, stoji u predlogu dogovora o koalicionom ugovoru, dugom 180 strana.
„Zalagaćemo se još snažnije nego do sada za podršku reformskim naporima zapadnobalkanskih država. Pored toga, Savezna vlada će podržavati regionalnu saradnju, posebno u kontekstu `Berlinskog procesa`, kojem će i ubuduće pružati odlučnu podršku“, navodi se predloga dogovora nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata.
Martin Šulc je poručio i da želi da se organizuje unutarstranački referendum SPD na kojem bi se članovi partije izjasnili o predloženom sporazumu s konzervativcima.
Glasanje će biti održano od 20. februara, a rezultati saopšteni 4. marta. Pravo glasa ima 460.000 članova SPD.
Dogovorom o koalicionom ugovoru otvoren je put ka formiranju treće uzastopne, a četvrte u istoriji Nemačke, takozvane velike koalicije.
Izbori u Nemačkoj održani su 24. septembra prošle godine i na njima je CDU osvojila 32,9 odsto glasova, što nije bilo dovoljno da samostalno formira vladu, nakon čega se krenulo u koalicione dogovore.