SAD: Suprostavljanje Rusiji i Kini u središtu odbrambene strategije
Ministar odbrane Džim Matis je nazvao Kinu i Rusiju “revizionističkim silama” koje “teže da stvore svet u skladu sa njihovim autoritarnim modelima”, prenosi Rojters.
Odbrambena strategija je poslednji znak sve jače odlučnosti Trampove administracije da reaguje na izazove koji dolaze iz Rusije i Kine. Istovremeno, američki predsednik želi da poboljša odnose sa Moskvom i Pekingom kako bi se obuzdala nuklearna Severna Koreja, podseća britanska agencija.
“Nastavićemo kampanju protiv terorista, ali je nadmetanje velikih sila, a ne terorizam, sada u fokusu američke nacionalne strategije”, kazao je Matis predstavljajući ovaj dokument, prvi tog tipa najmanje od 2014.
U Strategiji na 11 strane se ne navode detalje kako će se ovaj zaokret realizovati u praksi.
Elbridž Kolbi (Elbridge Colby), zamenik pomoćnika ministra odbrane, kazao je da je Rusija mnogo drskija nego Kina u korišćenju vojne moći, pre svega aneksijom Krima 2014. i pomoći sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu. Međutim, Moskva ima ograničene ekonomske resurse, dodao je Kolbi.
S druge strane, on je opisao Kinu kao silu koja je i ekonomski i vojno u usponu.
Ona je započela dugoročnu vojnu modernizaciju koja je u “dubokom sukobu sa našim interesima”, istakao je Kolbi.
U dokumentu se ukazuje na važnost obuzdavanja Severne Koreje. Takođe, međunarodna savezništva su ključna za američku armiju koja ima ubedljivo najveće resurse u svetu. Međutim, podseća se na nužnost podele terete, što je Tramp u više navrata isticao.
Matis je kritikovao Kongres SAD zbog nemogućnosti da se dogovori oko budžeta, što podriva konkurentnost armije.
“Za poslednjih 16 teških godina ratova, nijedan neprijatelj na ratištu nije naneo toliku štetu spremnosti američke armije od kombinovanog uticaja ograničenja potrošnje i kratkoročnog finansiranja. Američkoj administraciji preti blokada ukoliko se ne postigne dogovor u Kongresu o budžetu.
SAD i dalje izdvajaju daleko najviše na svetu za svoju armiju – 567 milijardi dolara godišnje. Kina je na drugom mestu sa 161 milijardi, dok je ruski vojni budžet 44 milijardi.