Шест кулинарских доживљаја на одмориштима Транссибирске железнице
Перм: дискретни шарм „посикунчика“
Извор: Јекатерина Проданова
„Шта су посикунчики?“ – то је питање које ћете вероватно поставити када први пут посетите Перм (1.154 км од Москве). Ова изванредно укусна закуска се може пронаћи фактички на сваком кораку у Пермском крају и на северозападу Свердловске области, док су другде посикунчики практично непознати. У питању је традиционално уралско јело – мало пржено пециво напуњено зачињеним сецканим месом и луком. Изгледа као мали „чебурек“ (пржени уштипак напуњен млевеним месом).
Познаваоци италијанске кухиње ће одмах приметити да ово јело невероватно подсећа на „panzerottini“ (нешто слично затвореној пици) и на мали „calzoni“ са парадајзом и моцарелом или месом који се може наћи у Апулији и који се, као и „посикунчики“, једе рукама. У Перму има много места где можете пробати „посикунчике“, али најбољи су у малом ресторану „Постоялый двор“ у живописном селу Хохловка (45 км северно од Перма). То је идеално место где можете презалогајити после посете оближњег Архитектонско-етнографског музеја под отвореним небом.
Вегетаријанство у Јекатеринбургу и Иркутску
Извор: Јекатерина Проданова
Вегетаријанцима у Русији живот није лак, мада се у последње време ситуација брзо мења. Посетите Јекатеринбург, главни град Уралског федералног округа (1.417 км од Москве) и прошетајте се Вајнеровом улицом (то је врло жива пешачка зона), а успут свратите у мали вегетаријански кафе-ресторан „Рада“ у приземљу тржног центра „Црвени леопард“ („Красный леопард“). Тамо имате велики избор вегетаријанских јела из целог света (на пример, грузијски лобио и блискоисточни фалафел), а такође и посне верзије популарних јела (пилав, бигос и лазање) и пециво.
Иркутск (4.202 км од Москве) је „Сибирски Париз“. Његове велелепне храмове и атрактивну архитектуру у стилу барока обавезно треба да посете сви они који путују Транссибирском железницом. Ако вам је потребно да предахнете на путовању, наћи ћете комфорно уточиште у вегетаријанском кафе-ресторану „Говинда“ у центру. Власници кажу да је то први кафе-ресторан такве врсте у граду. „Говинда“ није велики ресторан, и списак јела није претерано дугачак, али је атмосфера изузетно пријатна. Пробајте вегетаријански гулаш или дезерте у којима ће уживати и ваше очи и ваш стомак.
„Пози“: укус степе на Бајкалском језеру
Извор: Lori / Legion-Media
Ако стигнете до Бајкалског језера онда нема никакве шансе да избегнете „пози“ јер га има на све стране. Познат је и као „бууза“ (на бурјатском) или „бууз“ (на монголском језику). Те куване кнедле са месом су најпознатије традиционално јело бурјатске и монголске кухиње. У Бурјатији се чак организују и фестивали посвећени овом специјалитету.
„Пози“ је сродан кинеским кнедлама (ђаоци), а по изгледу подсећа на грузијски „хинкали“ и татарски и средњоазијски „манти“, тј. на слане ћуфте од млевене јагњетине или говедине са зачинима и белим или црним луком увијеним у тесто отворено са горње стране. Једе се рукама, као и хинкали, а после првог залогаја се из њега попије сос. Ако на вашем путовању свраћате у Хужир, велико село на острву Олхон (4.335 км од Москве), свратите у кафе „Јурта“ у Пушкиновој улици. По имену се може закључити да је то врло мали кафе-ресторан смештен у дрвеној јурти. Али не дозволите да вас превари скромни изглед – то је једно од најбољих места у граду, и његов „пози“ је заиста фантастичан.
Ако поједете превише позија па мало задремате, пређите улицу и уђите у дрвену кућу са насликаним брадатим старцем на зиду. Добродошли у хужирски „Арт-кафе“, где ћете наћи вероватно најбољи капућино источно од Урала. Испијајте полако кафу на тераси и уживајте у поветарцу и тихој музици.
Хичин: истражите карачајску кухињу у Владивостоку
Извор: Lori / Legion-Media
Ако почињете или завршавате своје транссибирско путовање у Владивостоку (6.416 км од Москве), добар начин да се опростите од руске обале Тихог океана је да посетите Токаревски светионик на крају залива Петра Великог. Успут можете свратити у ресторан „Горјанка“ где се служе карачајски специјалитети.
Карачајска храна није тако добро позната као грузијска или јерменска. Додуше, Карачајци такође имају шашлик са ћевапима и пикантне чорбе са месом, али имају и свој аутентични специјалитет. То је „хичин“ – велика округла пита слична грузинском хачапурију. Хичини су пуњени или месом и зачинима, или кромпиром и сиром. У сваком случају, то „пуњење“ је крајње издашно. Све врсте хичина су добре, али кад сте већ овде вреди пробати и обично месо и чорбе од поврћа. У „Горјанци“ је увек гужва, али ради живе атмосфере на летњој тераси вреди мало сачекати да се ослободи место.