Jedan poen manje i Srbija bi iz kategorije "slobodnih" pala u kategoriju "delimično slobodnih" država po pitanju sloboda na internetu.
To pokazuje novi izveštaj nevladine organizacije Fridom Haus (Freedom House) "Sloboda na internetu" ("Freedom on the net"), u kom Srbija ima 70 poena od mogućih 100 (100 znači najviše slobode).
Glavna istraživačica u beogradskoj nevladinoj SHARE Fondaciji Mila Bajić, koja je učestvovala u izradi ovog izveštaja, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) ističe da je Srbija poslednjih par godina u svakom izveštaju gubila poene.
"Ono što primećujemo je da se intenzivira kontrola u Srbiji", kaže Bajić.
Srbija je najniže poene dobila po pitanju kontrole i manipulisanja izvora informacija na internetu od strane vlade ili drugih moćnih aktera kako bi unapredili određeni politički interes.
Takođe, Srbija je nisku ocenu dobila i po pitanju državnog nadzora nad internet aktivnostima, koji narušava pravo korisnika na privatnost.
Izveštaj "Sloboda na internetu" pokazuje da globalna sloboda interneta opada 14. godinu zaredom.
Kako piše u izveštaju, cenzura i manipulacija sadržajem korišćeni su da bi uticali na izbore, "potkopavajući sposobnost birača da donose informisane odluke, u potpunosti učestvuju u izbornom procesu i da se njihov glas čuje".
Dodaje se da je slobodno izražavanje na internetu širom sveta bilo ugroženo teškim zatvorskim kaznama i eskalacijom nasilja.
Bajić: Ono što je interesantno je da se one vrste zloupotreba i one vrste problema koje mi vidimo kod nas ipak malo razlikuju od nekih svetskih trendova i onda ih je jako teško uhvatiti.
Najveći broj poena koje mi gubimo se nalazi u kategorijama ograničenje sadržaja i povrede prava korisnika. To su stvari koje imaju neku osnovu u analognom, tradicionalnom medijskom prostoru, ali se sve pretapaju u digitalni prostor. Imamo hapšenja, imamo privođenja zbog stvari koje se pišu na mrežama, imamo te organizovane kampanje na mrežama koje napadaju, imamo botove - sve one stvari koje smo i ranije primećivali, ali nekako se sad intenziviraju.
Najbolji prikaz toga je kako je izgledao taj predizborni, kampanjski proces kod nas. On se i dalje mnogo više zasniva na tradicionalnim medijima i mnogo se više zasniva na manipulaciji sadržaja u okviru tradicionalnih medija, gde smo mi videli da je ceo medijski ekosistem na neki način zarobljen od strane vladajuće partije i od strane predsednika, koji je u suštini bio glavna vest svakog dana, a da se ništa nije bavilo izborima kao takvim. Onda se to transponuje u digitalni prostor i onda je teško uhvatiti međuprostor između ta dva.
"Freedom of the net" se ne radi u svakoj zemlji. Kada bi se radio po celom Zapadnom Balkanu, mislim da bi mnogo češće viđali ove stvari koje se viđaju kod nas u Srbiji, videli bismo da postoji taj trend u regiji.
RSE: Šta se još u Srbiji razlikuje od "svetskih trendova"?
Bajić: Mi za sad nismo imali toliko problema sa sintetičkim sadržajem, odnosno sadržajem koji je generisan putem veštačke inteligencije.
Takođe, uglavnom kada radimo ovaj izveštaj, mnogo više se susrećemo sa stvarima kao što je gašenje interenta, zloupotrebe infrastrukturnih sistema kako bi se uskratio pristup, gašenje društvenih mreža.
Mi na primer nemamo nikakvih problema sa kategorijom obstacle to access (prepreke prilikom pristupanja internetu). Srbija kao zemlja ima jako visok stepen internet penetracije po celoj zemlji i jako puno ljudi ima pristup internetu. Ono što je kod nas najveći problem su te manipulacije sadržaja i kršenje korisničkih, odnosno ljudskih prava građana i građanki u tom digitalnom prostoru.
RSE: Da li postoji mogućnost da Srbija u narednim godinama pređe u kategoriju "delimično slobodnih" zemalja kada je reč o slobodi na internetu?
Bajić: Mislim da je to neminovno i da idemo ka tome. Generalno je trend takav da te vrste digitalnih prava uopšte ne mogu tako brzo da deterioriraju, to ide postepeno. Ono što smo mi mogli sad da uočimo je da stvari koje smo na primer videli pre godinu dana ili pre dve godine, koje smo već naglasili u okviru izveštaja, ali su tada samo bile najavljene ili su ukazivale na neki potencijalni trend, jesu se dogodile. Vrlo je izvesno da ćemo ići na dole. Pritom, ono što je svakako trend iz godine u godinu jeste da po celom svetu opadaju slobode na internetu. Nije kao da se mi to trudimo da idemo u suprotnom smeru od toga. Ja mislim da je jedan od razloga za to što država sama po sebi ne izražava preterano zainteresovanost da štiti ljudska prava u digitalnom prostoru. Ne posmatra to kao jednu važnu oblast kojoj bi trebalo da se posveti više vremena.
Kod nas uglavnom kad se priča o digitalnim pravima to je sve mnogo više tehnički. Mi pričamo o zloupotrebi podataka, ali više u nekom transakcionom smislu, nego što je to slučaj sa ljudskim pravima u digitalnom prostoru - odnosno manipulacijama, govor mržnje, diskriminacija, organizovano prijavljivanje i napadanje, kako se dešava da aktivisti i aktivistkinje budu zadržani zbog stvari koje pričaju na mrežama, da ljudi dobijaju otkaz zbog tih stvari.
I mislim da je još jedna jako važna stvar to što mi dosta toga i ne znamo. Većina toga prolazi ispod radara. I onda samo jedna frakcija tih vesti uspe da se zavrti u etar, da to bude nešto što kao može i veći broj ljudi da čuje da se zapravo događa.
RSE: Nacrt izmena Krivičnog zakonika predviđa uvođenje krivičnog dela koje, između ostalog, podrazumeva da se krivično goni onaj koji "putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela". Da li to može da utiče na pogoršanje sloboda na internetu?
Bajić: To predstavlja jedno polje koje može potencijalno da bude problematično, gde može da da državi veću ingerenciju da stvari koje se kače i stvari koje se pišu po društvenim mrežama mogu da se interpretiraju i da se tretiraju kao dokazni materijal. To svakako jeste nešto na šta bi trebalo obratiti pažnju.
Mi smo već prošle godine imali zapravo taj slučaj spajvera (softver koji prikuplja podatke sa uređaja korisnika i šalje ih trećim licima) i tog pronalaženja Pegazusa (vrsta spajvera). Iz prakse se zna da se taj Pegazus koristi od strane države prema aktivistima civilnog društva, prema novinarima, prema generalno borcima za ljudska prava i ljudima koji su neistomišljenici. Tako da su to sve sitni impulsi koje vidimo da mogu da izazovu dodatno srozavanje stanja digitalnih prava.
I plus kad gledamo zemlje kao što su na primer Mađarska ili Turska, koje su suštinski tu najbliže nama i u samom izveštaju, a i generalno po tim lagano autokratskim tendencijama, vidimo da tu postoje neki obrasci ponašanja i vidimo da se tu preuzimaju određeni šabloni i o tome kako se država suočava sa neistomišljenicima.
