Дилему, да ли и даље наставити са производњом изузетног ловца-пресретача Миг-31 или започети рад на развоју нове генерације авиона сличне концепције, поред руске научне елите имали су и народни посланици. Наиме, по први пут се о неком оружју расправљало у дому Госдуме (руски парламент). Ова расправа, у којој су поред посланика учествовали и највиши војни дужносници и експерти-специјалисти из области ваздухопловства, одржана је још 2013. године. После исцрпне дискусије на скупштинском одбору, посланици су заузели став да треба наставити са даљом производњом авиона Миг-31. Без обзира на његову старост, савремени пакет модернизације предвиђен за овај апарат гарантује ефикасну одбрану територије Руске Федерације, и то како из ваздуха тако и космоса, истакли су парламентарни представници. Са друге стране, високи војни гости се нису сложили са оваквим закључцима парламентарне групе, истакавши да је авион Миг-31 застарео концепт и да је неопходно покренути рад на развоју нове генерације ловца-пресретача, са далеко већим борбеним могућностима.
Миг-31 је развијен 70-их година прошлог века, са циљем да замени дотадашњи ловац-пресретач Миг-25. Основна замисао је била конструисање летелице која ће сем брзине и достизања велике висине лета, имати и задовољавајуће маневарске карактеристике као и унапређен радар. Такође, планирано је да се дода још један члан посаде (оператер за навигацију и управљање авионом), зарад мањег оптерећења пилота. Да би се решили проблеми везани за побољшану маневарбилност и саму носивост авиона, на нови Миг-31 су знатно већој мери примењени материјали на бази титанијума и посебно алуминијумских легура. Већом применом ових материјала добила се чвршћа али и лакша летелица, која је омогућавала већи оперативни досег авиона који је неопходан у задацима који су специфични за ловца-пресретача. Побољшана је и погонска група авиона која се састојала од двопротичних турбомлазних мотора Д-30Ф6, који су омогућавали да се авион тежине готово 40 тона доведе до граница хиперзвучне брзине (максимална брзина Миг-31 износи 3,000 км/ч).
Међутим, можда и највећи помак је достигнут интеграцијом новог радара. Наиме, Миг-31 је први ловачки авион у свету који је опремљен радаром са фазном антенском решетком мод. РП-31 Н007 „Заслон“. Његове техничке могућности су за то време биле импресивне, и једноставно овај авион није имао достојног ривала на планетарном нивоу, када је у питању његов максимални домет и број захваћених циљева. Он је могао да уочи мете величине бомбардера на даљинама и преко 200 км (ловца>120 км), истворемено пратећи до 10 циљева, од чега је могао једновремено да гађа 4 најопаснија циља. За њега су посебно развијене и ракете ваздух-ваздух, великог домета, Р-33, које су могле да испрате могућности овог радара, и погоде циљ на даљини и до 160км.
Тадашњи СССР је избацио армију од око 500 авиона Миг-31. Његовим распадом, наступило је тешко доба за све, па и за ове авионе. Средином 90-их година сматрало се да је од укупног броја авиона који се налазе у оружаним снагама РФ, свега 20% борбено способно! У међувремену, руски конструктори иако у тешком социо-економском положају, успели су да направе побољшану верзију авиона ознаке Миг-31М, која у суштини никада није заживела јер се држава налазила и катастрофалном, практично умирећем стању, и није било новца. Тек касније је на бази авиона Миг-31Б (верзија која је имала могућност допуне горивом у ваздуху), развијена верзија Миг-31БМ која је усвојена као основни стандард за каснију модернизацију овог авиона. Најважнија тачка у пакету БМ јесте интеграција модернизованог радара „Заслон-М“ који може да добаци на даљину и до 320км. То је за читавих 120км више у односу на базичну верзију овог радара. Такође, овај радар сада може да открије мету величине ловца на даљинама 150, 200, па и више км. Нови радарско-електронски систем омогућава једновремено праћење до 24 циља, од чега компјутер или оператер бира групу најопаснијих циљева и наводи ватру на њих. Један Миг-31БМ сада може уместо 4 да истовремено гађа и до 8 различитих циљева. За овај авион је развијена и ракета великог домета Р-37 која има оперативан домет од чак 300+км. Ова ракета нема апсолутно никаву конкуренцију у свету (америчка ракета в-в са највећим дометом AIM-47 „Falcon“ има максимални домет од 210км). Са оваквим наоружањем Миг-31БМ може да пресреће балистичке и крстареће ракете, а такође и да уништава непријатељске сателите који оперишу у ближој земљиној орбити (пројекат против-сателитске ракете са кинетичком бојевом главом 79М6 „Контакт“) . Борбена патрола састављена од 4 авиона Миг-31БМ (види слику) може да покрива простор од око 380,000км2 (напомена аутора, Србија има површину од 88.361 km²).
Динамика модернизације Миг-31 подразумева оперативно оспособљавање још 60 авиона на стандард Миг-31БМ, до почетка 2020. године. Претпоставља се да се у редовима руске војске налази више од 100 модернизованих авиона Миг-31БМ.
Илустрација: Слободан Ђукић
Међутим, без обзира на заиста одличне карактеристике модернизованог авиона Миг-31БМ, руски војни врх сматра да је то недовољно, и залаже се за његову замену перспективним ваздухопловним комплексом за пресретање на великим висинама ПАК-ДА. Овакав начин промишљања је и из перспективе аутора овог текста, добар и логичан потез, с обзиром на надолазећа времена која ће засигурно донети озбиљан помак посебно када је у питању развој хиперзвучног ударног наоружања, али и са аспекта даље еволуције ваздухопловне технике и наоружања које ће морати испратити овакав пројекат. Поставља се питање, како би се Миг-31БМ изборио са оваквом претњом, без обзира што Руси посвећују велику пажњу развоју земљаских ПРО система, који се са данашње тачке технолошког развоја заиста могу назвати „свемогућим“.
Чудо технике и електронике: Како ће изгледати ловац шесте генерације?
Како је нешто раније објављено на сајту Руска Реч, ради се о потпуно новом концепту авиона, ознаке ПАК-ДП Миг-41. Према речима људи који учествују у овом пројекту, његове карактеристике ће бити права авангарда у односу на постојеће авионе, који се тренутно налазе у оперативној употреби. То се пре свега односи на брзину, јер је основни захтев да ПАК ДП буде хиперзвучна летелица. Његова пројектована брзина би требала да износи око 4,500 км/ч. Ово ће омогућити ефективну борбу са перспективним хиперзвучним пројектилима који ће представљати окосницу ударног ракетног наоружања у предстојећим деценијама. Захваљујући брзом развоју управљачког софтвера, затим густе мреже орбиталних и земаљских система раног откривања и јављања, планира се да овај авион постане и даљински управљана беспилотна летелица.
Поред овога, један од основних задатака је да авион буде невидљив за противничке радаре што је одлика авиона 5. генерације, као и да буде оспособљен да достиже висине које су за сада само мисаона именица. Дакле, овај авион ће по свему судећи поред пресретања хиперсоничних пројектила који долазе из космоса, бити и „смрт“ за структуру непријатељских сателита која се налази у земљиној орбити.
Његови главни квалитети су максимална брзина и оперативни борбени радијус (даљина и плафон лета). Маневарске способности које се важне за успостављање ваздушне превласти нису на листи приоритета када је у питању развој овог авиона
Уколико се крене са његовим развојем, овај авион би по први пут могао видети светло дана негде у интервалу између 2025 - 2026. године. Са овим прелиминарним временским периодом сагласна је струка. Судећи по његовим пројектованим карактеристикама, Миг-41 или ПАК ДА ће бити достојан наследник Миг-31. По много чему, Миг-41 ће бити најбољи авион којег је људска рука икада направила. Налазиће се у саставу система ПРО где ће заједно са земаљским против-ракетним комплексима А-235 „Нудољ“ и С-500 „Прометеј“, чинити одбрамбени бедем какав свет још није видео.
Руске мегафабрике: Место где се рађају „Сухоји“
