Москва заоштрава тон
Европска унија намерава да уведе санкције Русији због тровања опозиционара Алексеја Наваљног. Санкције би требало да погоде шесторицу руских високих званичника, међу којима су и Сергеј Киријенко, први заменик шефа администрације председника Владимира Путина, и Александар Бортников, директор Федералне службе безбедности. Ова мера предвиђа забрану њиховог уласка у земље ЕУ, као и замрзавање њихове имовине у иностранству.
„Са људима задуженим за спољну политику Запада, који не разумеју потребу за поштовањем узајамног дијалога, вероватно би требало на неко време прекинути сваки разговор. Посебно након што је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изнела став да геополитичка сарадња с актуелним руским властима не даје плодове. Ако тако желе, нека им буде”, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, обраћајући се учесницима форума „Утопија различитости света: како се наставља историја”, одржаног у организацији дискусионог клуба „Валдај”.
Реакцију првог руског дипломате иницирала је намера његових европских колега да случај (и даље потпуно неразјашњеног) тровања Наваљног преточе у осуду руководства Русије. Не треба ни сумњати да је кажњавање појединаца само параван за некажњавање држава, а све зарад неугрожавања претпостављене сопствене добити.
Што је најважније, одлука о санкцијама није заснована на детаљном истраживању целог случаја, сарадњи европских и руских истражитеља, детаљној анализи и изношењу доказа. Напротив, могло би се рећи да је није усвојена на основу чињеница, које су и до данас остале скривене од јавности, једнако европске и руске, већ на основу тврдњи појединих западних медија.
Како год било, најава кажњавања навела је иначе уздржаног шефа руске дипломатије да реагује оштрије и подсети да је понашање Европљана отишло у смеру који никако не доприноси узајамном разумевању Истока и Запада. Штавише, како је напоменуо, овакво понашање неодољиво подсећа на самовољу коју воле да исказују Сједињене Америчке Државе кад су незадовољне самосталним деловањем неког од учесника у међународној арени.
Наваљни свакако није неко због кога би требало уносити омразу између две стране у Европи. Реч је о човеку који се у центру пажње јавности нађе тек онда када неко на њега изврши медијски или какав други удар, попут најновијег тровања бојним отровом „новичок”. Његово име у јавности је кружило 2013. у вези с фирмом „Кировлес” из руског града Кирова, када је због утаје пара осуђен условно на пет година затвора. Потом се о њему дуго ништа није чуло – до 2018, када му је име поменуто у емисији „Човек и закон” на Првом каналу руске телевизије. Ова година, захваљујући „тровању”, била је у том смислу за њега прави медијски елдорадо.
Наваљни није тип бунџије попут Светлане Тихановске, која војује против белоруског председника Александра Лукашенка. Његово политичко деловање није толико изражено нити убедљиво. Могло би се чак рећи да му је утицај међу руским опозиционарима доста упитан. Зашто су га онда западни медији означили као главног супарника Владимира Путина, за сада остаје непознаница.
Коментаришући претпоставку о тровању Наваљног, Лавров је напоменуо и да у вези с тим постоје јасно назначене међународноправне обавезе Европске уније, као и Немачке. „Постоји конвенција о међусобној сарадњи када су у питању кривична дела, општеевропска конвенција и протоколи везани за њу. Позивамо Немачку да се држи тих конвенција и испуни своју дужност која из њих произлази”, подсетио је први руски дипломата.
Али, ефекат тровања даје резултате. Као по договору, већина реакција усмерена је на пројекат изградње руско-немачког гасовода „Северни ток 2”. Захтева се моментална обустава радова, па и потпуно одустајање од договора Москве и Берлина. У овоме свакако треба тражити прсте САД, које покушајима да спрече завршетак изградње гасовода и тврдњама да ће Европа његовим пуштањем у функцију изгубити своју енергетску самосталност на сваки начин желе за себе да обезбеде место на овдашњем тржишту.
Индикативно је да САД користе сваку прилику која им се укаже (или је саме креирају) како би санкционисале Русију. А списак оптужби је подужи и обухвата руску инвазију на Украјину, уплитање у изборни процес, сајбер-активности, кршење људских права, употребу хемијског наоружања, продају оружја, недозвољену продају наоружања Северној Кореји и помоћ Сирији и Венецуели..
Политика