Трампу сви криви, највише Кина
У борби да сачува какве-такве шансе да и следеће четири године остане станар Беле куће, садашњи амерички председник Доналд Трамп показује све већу нервозу. Такво Трампово понашање сасвим је разумљиво – пре само три месеца чинило се да ће за њега изборна трка за нови председнички мандат бити лагана шетња, а онда се ситуација драстично променила.
Вирус корона кренуо је у свој смртоносни поход по планети, драматично је ударио Европу, да би се веома брзо преселио и на другу страну Атлантика. Досадашњи биланс пандемије у САД је катастрофалан: америчка економија је озбиљно посрнула, изгубљене су десетине милиона радних места, број мртвих се сасвим приближио граници од 90 хиљада.
Првих недеља епидемије Доналд Трамп је зрачио оптимизмом, обећавао је брзу победу над вирусом, најављивао блиставе дане америчке економије. А онда се све променило. Америчка борба против болести показала се као изузетно неефикасна, лоше вести стизале су из часа у час. Посебно је драматично било у Њујорку, одакле су стизале најпотресније слике људских страдања.
Сатеран уза зид, Трамп је брзо схватио да би болест могла да га кошта новог председничког мандата. Од сигурног фаворита постао је, ако је веровати последњим изборним анкетама, човек који заостаје за кандидатом демократа Џоом Бајденом. И одлучио је да промени стратегију.
Престао је да умањује размере пандемије и игнорише речи стручњака, обећавао је невиђену државну помоћ домаћој економији, покушао је да у сваком обраћању јавности охрабри Американце најављујући скори крај болештине. Истовремено, кренуо је у потрагу за кривцима за ово америчко страдање – покушавајући да умањи своју одговорност за драматичне последице короне.
У овом, помало осветничком походу, закачио је Трамп медицинске стручњаке, америчке европске савезнике, озбиљно се наљутио на Светску здравствену организацију, којој је на крају и укинуо финансијску помоћ, али убедљиво најоштрије обрушио се на Кину. Пекинг је за Трампа постао највећи кривац за америчко страдање од вируса, нешто попут џака за ударање на којем се, без икаквог отпора, може искалити бес због сопствене немоћи.
Први председнички мандатат Доналда Трампа, кад је реч о понашању САД према остатку света, свакако ће бити упамћен по изузетно лошим односима Вашингтона и Пекинга. У овом периоду букнуо је америчко-кинески трговински рат, у којем су се две државе међусобно кажњавале санкцијама вредним и по неколико стотина милијарди долара. После годину и по тешких преговора овај „пожар” је угашен, али није нестала опасност да се у сваком тренутку поново распламса.
Трамп је сада отишао и корак даље. У интервјуу америчкој ТВ мрежи Фокс председник САД је запретио Кини потпуним прекидом односа.
„Можемо да урадимо много ствари, можемо и да потпуно прекинемо односе”, изјавио је Трамп. И шта би се тада догодило? Ми бисмо уштедели 500 милијарди долара, колико износи кинески извоз у САД.”
Амерички председник и његова администрација, пре свих државни секретар Мајк Помпео, непрекидно оптужују Кину да је главни кривац за избијање и ширење пандемије. У њиховим вербалним нападима већ је поменута и могућност да САД испоруче Кини захтев да плати одштету због последица короне.
Пекинг је досад смирено, али упорно, одбацивао све америчке примедбе и оптужбе. Да ли ће америчко-кинески односи упасти у још дубљу кризу вероватно не зна ни сам Доналд Трамп. Уколико, међутим, процени да је пандемија његов најопаснији противник у новом походу на Белу кућу, сасвим је реална опција да крене у отворени обрачун с Пекингом како би сачувао шансе да добије и други председнички мандат.
Односи Немачке и Русије последњих година одвијају се на два колосека. На оном првом, политичком, Берлин следи политику САД и савезника у НАТО-у, који су се определили за строго кажњавање Русије због украјинске кризе и Крима. На другом, економском колосеку, две државе, упркос санкцијама, добро послују, а немачки привредници све јаче притискају владу у Берлину да укине санкције Русији.
У таквој ситуацији на првом колосеку се редовно појављују неспоразуми. Један такав догодио се прошле недеље, кад је немачка канцеларка Ангела Меркел оптужила Москву да је одговорна за хакерске нападе 2015. године на Бундестаг и уред канцелара. Она је додала и да Русија води „хибридни рат” против Запада, а на питање новинара наговестила и могућност неког оштријег немачког одговора.
Русија је, наравно, хитно одговорила. „Такве оптужбе су смешне, од тада је прошло пет година и не постоји ниједан конкретан доказ”, рекао је министар иностраних послова Сергеј Лавров.
Према писању немачке штампе, као главни кривац за ове шпијунске акције проглашен је извесни руски војник Дмитриј Бадин (29), за којим је расписана потерница. Занимљиво је да је поменути Бадин на мети и америчких истражитеља, који већ две године покушавају да му уђу у траг.
Жарко Ракић/Политика