У Мурину запањени мољакањем за пријем Црне Горе у НАТО. Своје синове су крили, а наше потурали крвницима за одстрел ЗЛО и наопако. Пред силом ништа не помаже. Али, ниједна сила не траје довека. Неће ни ово. Не стигле их сузе наше. Ни крвнике из НАТО, ни ове наше, што ликују по Црној Гори и са белосветским протувама славе позив за улазак у НАТО. Овим речима нам се јуче у Мурину, месташцу шћућуреном крај плаховитог Лима и наткривеног сурим горама, обраћа старина Мирко Кнежевић, загледан у фотографију раскомаданог тела свог сина Мирослава. Да га кобног 30. априла 1999. нису сустигле ракете испаљене из авиона НАТО, данас би имао 30 година. Једна од њих 17, којима је наводно гађан стари мост без икаквог стратешког значаја, убила је тада Мирослава (14) и његове другарице Оливеру Максимовић (13) и њену сестру Јулију Брудар (8), које су родитељи склонили од НАТО бомби и ножа шиптарских терориста из Приштине, код бабе и деде у Мурино. Остале бомбе су убиле мештане Вукића Вулетића (46), Милку Кочановић (69) и Манојла Коматину (72), и раниле много људи који су у спарни дан седели на терасама кућа и шетали у близни моста на Лиму. – Видим, у Подгорици наздрављају шампањцем. Лукшић прича о новом, чврстом, савезништву. Са ким савезници? Са онима који нам децу искидаше? Срам их било. Нека се стиде довека. Крили су своју децу тада ко зна где, док су нашу потурили крвницима за одстрел. Је ли им доста било крви? Очито, није. Сада ће нашу младост слати да ратује за њих, да гине и крвари, убијајући по свету да би некоме отели нафту и природна богатства. ‘Оће ли тамо бити Милове, Филипове, Лукшићеве, Миличине и деце оних који су мољакали да нас приме у тај злочиначки савез? Наравно да неће. Зна се због чега су тражили пријем у НАТО, али, нека знају да се сви њихови савезници исто „проведу“ – прича измучени човек, који каже да никада црногорски челници нису после тог злочина дошли у Мурино. Прелете нас хеликоптером на путу ка Плаву и Гусињу. Можда и прођу колима, али да их нико не види. Не трабају нам овде, ни они нити крвници које намеравају да нам доведу у нашу кућу Црну Гору – каже Мирко Кнежевић. – Вратите нам децу и остале муринске жртве и сви у Мурину ће гласати за улазак у НАТО. Овако, срећан вам пут с крвницима. Нема вам места овде. МАЈКА ЈОШ У ЦРНИНИ МИРКОВОЈ супрузи Момирки сузе за Мирославом и побијеном децом и Мурињанима још нису усахле. – Ово боли као смрт нашег Мирослава и муринских мученика – каже мајка која црнину после трагедије у близини муринског моста више никада није скинула. – Јадикујемо. Њима нико не погибе. Лако им је. Ово раде само људи без срца. Људи лишени свих осећања. Имају власт, паре, силу иза себе. Трпимо и патимо. Не ћутимо, али они не чују нашу бол. Недалеко од места где је страдао, причала је и јуче Момирка са својим мезимцем Мирославом, и слику на споменику заливала сузама. И грејала ледено лице свог сина својим, од бола искривљеним. ********************************************** БЛАГОЈЕ ГРАХОВАЦ: ДАЛЕКО ЈЕ ЦРНА ГОРА ОД НАТО БАЗЕ ШТА доноси Црна Гора војној сили какав је НАТО и које ће држава бенефите имати уласком у ту војну машинерију, око чијег позива ђетићи увелико укрштају копља? Војска је готово разоружана и без људства, док њени малобројни припадници (око 1.500) деле живот огромне већине народа на чија врата куцају беда и сиромаштво. Црна Гора је пружену руку челника Северноатлантског савеза дочекала готово економски ишчашена. Укупан јавни дуг на крају ове године, по економским анализама, биће 2,29 милијарди евра, што је чак 63,3 одсто БДП. НАТО партнере дочекује и лоша саобраћајна инфраструктура, као и нарушена еколошка средина, прилично девастирана обала, економски опустошени средњи и северни део земље, закатанчене фабрике, радници на улицама и бес армије од преко 30.000 незапослених. И тако суморна статистика није била препрека за позивницу из Брисела. – Једини разлог овакве одлуке је геополитички интерес, а не никако демократски капацитет Црне Горе – каже за „Новости“ генерал у пензији Благоје Граховац, геополитички аналитичар. – Одбрамбени и безбедносни систем земље званична Подгорица дуго већ води на погрешан начин. Црна Гора гради војску као да ће бити упућена на фронт! Чланство у НАТО је добра ствар и потреба сваке земље. Због тога ће о чланству у Алијанси размишљати и друге државе, попут Србије или Босне, које су данас далеко од њених врата. На питање да ли Црна Гора може постати НАТО база, наш саговорник то енергично одбацује. -Не, јер за то нема услова! Међутим, постоји могућност за техничко-технолошки војни развој и у ту сврху могу послужити аеродроми у Никшићу и Беранама – каже Граховац, додајући да ће Црна Гора уласком у НАТО имати и извесне економске бенефите. – Инвеститори ће бити релаксирани за улагање као у другим државама чланицама. В. КАДИЋ извор: Вечерње Новости
