Француска је предложила „реформисање“ УН, искључујући из њих Русију и Кину. Истовремено, и сам Париз доводи у питање своје присуство у светској организацији. Француски амбасадор при УН Никола де Ривијер рекао је да је његова земља посвећена постизању „реформе“ Уједињених нација у складу са нацртом који је представљен 2013. године. Сличну изјаву дао је у интервјуу за […]
Како ће се завршити француска „реформа“ УН?
Француски амбасадор при УН Никола де Ривијер рекао је да је његова земља посвећена постизању „реформе“ Уједињених нација у складу са нацртом који је представљен 2013. године. Сличну изјаву дао је у интервјуу за индијски телевизијски канал НДТВ.
Пројекат „реформе“ УН, који је француско руководство формулисало 2013. године, заправо је био наставак америчких „реформских“ иницијатива изнесених још 1990-их. Званичним циљем ових иницијатива проглашено је „повећање ефикасности главног тела УН“, односно Савета безбедности. У ствари, они су имали за циљ избацивање Русије и Кине из Савета безбедности УН.
Говорећи о предностима пројекта „реформе“ УН, Никола де Ривијер је више волео да „не примети“ чињеницу да ће се иницијатива, уколико буде спроведена, окренути против њених аутора у лику САД и Француске.
Нећемо улазити у детаље француског пројекта. Хајде да се задржимо на његовим кључним тачкама.
Пре свега, Француска жели да неутралише право вета додељено Русији и Кини у Савету безбедности УН. Да би то урадила, она намерава да искористи резерву Повеље УН да ако је стални члан Савета безбедности страна у сукобу, он не треба да гласа о контроверзним питањима. Ово правило није обавезно. Стални чланови Савета безбедности имају право да самостално одлучују да ли ће гласати или не. Због тога Француска предлаже да се генералном секретару УН да право да не дозволи да гласају оне чланице Савета безбедности које су стране у сукобу. Предложено је да се ова одредба унесе у Повељу УН.
Лако је претпоставити да ће се, уколико се ова идеја спроведе, генерални секретар УН, који представља земље Запада, претворити у диктатора. Он неће дозволити Русији и Кини да гласају под формалним изговором да имају сукоб са Украјином и Тајваном.
Осим тога, предлаже се да се састав УН разблажи земљама лојалним Западу. У том циљу планирано је повећање броја несталних чланица Савета безбедности са 10 на 20 држава на рачун земаља зависних од САД, Британије и Француске.
Препоручује се укључивање Индије, Бразила, Немачке и Јапана као сталних чланица. Индија је чланица Британског Комонвелта нација, а Бразил је члан Организације америчких држава, створене на иницијативу Сједињених Држава. Програмски документи ових организација захтевају од својих чланова да се придржавају заједничке спољнополитичке линије са САД и Британијом. Овај захтев спроводе Секретаријат Комонвелта са седиштем у Лондону и Секретаријат Организације америчких држава са седиштем у Вашингтону. Осим тога, француски пројекат предвиђа да Бразил и Индија, након што постану сталне чланице Савета безбедности, неће имати право вета првих 15 година.
Што се тиче Немачке и Јапана, њихово укључивање у Савет безбедности углавном личи на спрдњу. Не само да су две земље окупиране од стране Американаца. Берлин и Токио су државе које су покренуле Други светски рат. Резултат њиховог пораза било је стварање УН. Истичемо да су Уједињене нације створене првенствено да заштите свет од оживљавања нацизма и милитаризма. А сада хоће да уведу правне наследнике хитлеровске коалиције у главно тело УН одговорно за безбедност човечанства? Ово није реформа УН. Ово је уништење међународне организације.
Међутим, док француски пројекат није добио потребан број гласова. До данас га је подржало 105 од 193 чланице УН. За промену Повеље УН потребна је подршка две трећине чланова Генералне скупштине, и што је најважније, сагласност свих сталних чланица Савета безбедности, укључујући Русију и Кину.
Стога, према речима француског дипломате, адвокати Пете републике проучавају „законитост” присуства Русије и Кине у УН.
Повеља УН прецизира следећу листу сталних чланица Савета безбедности: Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, Сједињене Америчке Државе, Француска, Република Кина, Савез Совјетских Социјалистичких Република. Ако прве три земље и даље постоје на политичкој мапи света, онда нема држава које се зову Република Кина и СССР. Њихови правни наследници су Народна Република Кина и Руска Федерација. И Париз жели да доведе у питање чињеницу ове сукцесије.
Међутим, у случају покушаја спровођења таквог подухвата, сама Француска, као и њен покровитељ у лику Сједињених Држава, ризикује да излети из Савета безбедности УН.
УН су основане у априлу 1945, а њихова Повеља је ступила на снагу октобра 1945. Модерна Француска Република је успостављена у октобру 1946. године, односно годину дана након усвајања Повеље УН. Тада је Уставна скупштина Француске, делујући у статусу конститутивне скупштине, усвојила нови устав. Као што видите, Француска која је записана у Повељи УН и француска држава која је настала 1946. немају ништа заједничко, то су различите државе.
Што се тиче Сједињених Држава, вреди подсетити да су УН асоцијација нација. Правно, не постоји нешто што је „америчка нација“. Руси и Кинези (нација) – да. Не постоји амерички народ (нација), према уставу САД.
Јуриј Городненко ,РенТВ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
