Последњу седницу Председништва БиХ обележио је неуспели покушај хрватског и бошњачког члана Жељка Комшића и Шефика Џаферовића да се мимо процедуре усвоји уговор БиХ с Исламском заједницом, који је на чекању петнаестак година. Њиховој намери супротставио се српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, јер он сматра да се тим уговором покушава фаворизовање и наметање Исламске […]
За Комшића и Џаферовића Срби и Хрвати у БиХ су странци
Последњу седницу Председништва БиХ обележио је неуспели покушај хрватског и бошњачког члана Жељка Комшића и Шефика Џаферовића да се мимо процедуре усвоји уговор БиХ с Исламском заједницом, који је на чекању петнаестак година. Њиховој намери супротставио се српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, јер он сматра да се тим уговором покушава фаворизовање и наметање Исламске заједнице као доминантне у БиХ.
Из истих разлога тај уговор скидао је с дневног реда и претходни сазив Председништва БиХ, јер је његово усвајање подржавао само тадашњи бошњачки члан Бакир Изетбеговић, али не и српски и хрватски, Младен Иванић и Драган Човић.
Објашњавајући зашто је предложио скидање с дневног реда спорног уговора, „за који не би гласао ни да је остао”, Додик је након седнице председништва изјавио да он „нема ништа против да се уреде односи између БиХ и Исламске заједнице”, али не на начин прецизиран у уговору који „врви од дискриминације”, што га разликује од уговора које је БиХ раније потписала са Светом столицом (2006. године) и Српском православном црквом (2007. године).
Додик је новинарима рекао да је на седници председништва сазнао „нешто што је неприхватљиво и понижавајуће”, а што, како је рекао, има везе с политиком, а не питањем вере. У том контексту навео је како је „потпуно ново и неприхватљиво да се мења процедура усвајања уговора, јер су уговори с Ватиканом и СПЦ усвојени у парламентарној процедури, а не у Председништву БиХ, те како је Комшићево и Џаферовићево објашњење с тим у вези за њега изненађујуће и неприхватљиво.
„Они су изгледа након 15 година открили да је Исламска заједница домицилна, а да су Српска православна црква и Ватикан страни субјекти. Хоће да кажу да су Срби и Хрвати, православци и католици, овде странци, а да је једини домицилан фактор овде ислам”, рекао је Додик, који заједничко деловање Комшића и Џаферовића у овом случају сматра за „поруку православцима и католицима да су странци и да одавде треба да оду”.
Колико је српски члан Председништва БиХ у праву може се закључити и из изјаве коју је Комшић дао новинарима у Сарајеву. Он је признао да уговор „није идентичан уговорима потписаним са СПЦ и Католичком црквом” и да је то тако само због тога што су „њихова седишта у Србији, односно Ватикану”, због чега то има обележје међународног уговора.
„Седиште Исламске заједнице је у БиХ и ту, према мишљењу мене и Џаферовића, отпада елемент иностраности. Кад је реч о термину џуме (молитве) петком, то исламска религија тражи од верника муслимана и нисмо ми ти који ће то право онемогућавати. Наше је да прихватимо оно што је испољавање религије”, казао је Комшић.
У уговору који протежирају Комшић и Џаферовић муслиманима се дају права каква нису дата православним и католичким верницима. То су, између осталог, да ће им у јавном сектору бити омогућено право на слободно време за обављање џума-намаза (молитве), као и право на паузу за време ифтара и сехура (прекида поста) током месеца рамазана. Осим тога, гарантује им се и право на изостанак с посла у сврху обављања хаџа, вишедневног ходочашћа у Меку. Уз све то, муслимански верници запослени у јавном и приватном сектору могли би да обављају молитве и на радном месту, да се одевају и облаче у складу с њиховим верским уверењима, што би, по мишљењу многих, могло довести до тога да се и у БиХ „озакони ношење бурке, хиџаба и у јавним институцијама”.
Д.Станишић/Политика
