Да се шта питам ја бих вас, врли комитари – копитари, уврстио на какву листу ретких и заштићених врста у Црној Гори, а вала и шире. Заслужили сте по свим особеностима које красе вашу врсту, јер не верујем да је игде забележен случај да глупост, кукавичлук и мржња еволуирају у некакав привид људског облика, да […]
За монтенегрински идентитет уопште не брините, неће вам га нико!
Да се шта питам ја бих вас, врли комитари – копитари, уврстио на какву листу ретких и заштићених врста у Црној Гори, а вала и шире.
Заслужили сте по свим особеностима које красе вашу врсту, јер не верујем да је игде забележен случај да глупост, кукавичлук и мржња еволуирају у некакав привид људског облика, да се ништа прозове нечим и да се лудост из дијагнозе преметне у националност и идетитет!
Нешто сте налик оним бубама-балегарима: повазадан ваљате балегу убеђени да чините капитално дело, но кад вас грудва прерасте скотрља се и поклопи вас, али ви јуначки устанете, стресете идентитет са себе па ајде изнова…
Што се оно каже: ако знам за шта се ви борите – јади ме знали, но већи проблем од мог незнања је што ни ви немате појма за шта комитате, али комитате дог грудва не прерасте, па…
Браните Црну Гору од Црне Горе јер вам је Црна Гора отела Црну Гору?!
Да поједноставим: наричете за кућом усред куће коју вам баш нико динруо није, нити ће, али сте приморани да је браните јер је баш нико не напада!
Распалите ражањ па вичете: “ПОЖАР”!
Потом, чувате идентитет јер је толико угрожен да прети опасност да на промаји заборавите ко сте?!
Наравно, није то због тога што вам је идентитет ко копрена већ што су промаје пословично љуте и јаке, сваку глупост могу одувати, па…
За монтенегрински идентитет уопште не брините, неће вам га нико!
Да коме заиста треба отишао би лепо код психијатра пожалио се на тегобе што га муче, па лепо добије написмено шифру и лекове за идентитет.
Тај ваш, разуме се, и што мање лекова узима то узраста у све већег комитара, и лепо свима, нарочито вама што браните Црну Гору од Црне Горе, праг од прага, огњиште од огњишта и себе од човека у себи, којем сте на срећу утекли…
Потоње, али не и најмање важно, заклети сте да по цену, тачније, по цени дојч – кафе браните језик, веру и традицију!
Браво за то, поштујем!
Први ћу стати уз вас јер нико нема права да вам скрнави тековине постојања у лажи које сте херојски, што поузећем, што регистрацијом на шалтерима – стекли и баштинили свих ових деценија колико вас један човек/монструм учио да сте себи најбољи док год сте себи најгори!
Што би она мучена Драгиња рекла: “прчите” се нешто по улицама, претите, најављујете некакве устанке, а све за рачун фукаре чије сте таоци и највеће жртве управо ви, јер је на вама као на заморчадима пробао све отрове, жуч, беду, јад и чемер!
Прчите се заборављајући да батина има два краја, и није ово никаква претња већ братска молба да се дозовете разуму ако га још познати можете, јер, рекох већ, балега коју комитате нарашће толико да неће остати ништа за вама до смрада њенога трага…
Једино за шта се ви суштински борите и шта браните јесте ваша жеља да довека будете робље, окавежени и утамничени, да вазда ропћете под јармом јер сте нешто све док сте – ништа!
Патите за тим, плашите се да се усправите, свикли сте да леђа боле од корбача, заволели сте свог џелата, чезнете за ланцима јер немате храбрости да станете пред Црну Гору, да признате колико је велика, часна и дивна, колико је и ваш дом.
Изабрали сте да живите у штенари поред толике куће…
Браните своје право да будете свезани наспрам права да будете слободни и достојанствени!
Ту где тражите Црну Гору нема је, нити је икада било!
Тражите је под каменом, а она читава од камена и неба!
Схватите, тим бесним урлицима никога уплашити нећете, само ћете учинити да се више ни по чему осим по урлику познати нећете!
Не секирајте се ви за Црну Гору ништа, добро је она и биће још боље.
Ако ћете већ нешто да браните онда трк на прадедовину- браните је од корова и трна што ће је прогутати јер сте од потомака постали надничари на својему имању.
Само ви сачувајте себе од себе, то је једино што заиста треба да учините, видећете потом колико је небо плавље кад се у њега загледате, а не кад вам тамничар каже какво је…
Михаило Меденица/ИН4С
За монтенегрински идентитет уопште не брините, неће вам га нико!
