Николаидис Андреј (између осталог и писац који до убједљиве препознатиљвости настоји до у детаљ опонашати великог Т. Бернхарда), у последњој колумни, коју сам, додуше, успутно прелистао, видно забринут за – мир у Црној Гори. Те ће ићи чак дотле, и опростити сву похару режима, сматрајући то мачјим кашљом („крадуцкањем“) у поређењу са десним, српским национализмом […]
Николаидис Андреј (између осталог и писац који до убједљиве препознатиљвости настоји до у детаљ опонашати великог Т. Бернхарда), у последњој колумни, коју сам, додуше, успутно прелистао, видно забринут за – мир у Црној Гори.
Те ће ићи чак дотле, и опростити сву похару режима, сматрајући то мачјим кашљом („крадуцкањем“) у поређењу са десним, српским национализмом који, како пише (по наруџби) ступа на сцену. Као истинска пријатња по стабилност цијелог региона, додаће стољетна Латинка Перовић.
Заслужено и дуго чекано славље испред Храма Христовог Васкрсења, поменути препознаје као дивљање руље, он, дакле, Николаидис А. који је, као Криптокапићев савјетник, ономад, писао како у Борику (Бања Лука), сабрану Српску елиту, на челу са Патријархом – треба сравнити са земљом!
Е сад, немајући куд камо, политички ни-за-шта потрошени Криптокапић Р. морао му написмено уручити отказ. Говор мржње и позив на масовну ликвидацију, и Криптокапићу бијаше неукусан испад.
Николаидисево пискарање – то се, укратко, хоће рећи – ламентује над политичком судбином Абазовић Дритана, за којег још вели да има сјајну основу, међутим, дибидус лошу процјену.
Па, искрено говорећи, не бих баш рекао да је томе тако… Промјене, тј. коначни пад режима, догодио се као – догађај народа, оног који није дао удар на Православље, који није пристао на бруталну фалсификацију прошлости, и који није дао на искривљење вертикалне традиције. Уосталом, Светиња није богомдана, то је мукотрпан пут одрицања, мистички анганжман у виолентним крајевима, то је непрестана комуникација и сарадња са Спаситељем, од кога и почиње (р)еволуција!
То што је митрополит Амфилохије у осамдесет другој години први пут остварио своје грађанско право и изашао на биралиште, најмање је симболичка геста. Не, најмање је то…
Укратко: Николаидис је србомрзац! Он мрзи цијели један народ! Он је мрзитељ!
Поштен свијет из села Горње Заостро назива – фашистима! Ту идеологију силује и сије, дакако, јер му рачун држи отвореним… Његова мржња није (само и тек) ирационална, већ се заснива на кредитној картици.
П.с.
Ако је црногорски књиж. „бард“ (отрцани оговарач) имао касу у Гранду, у којој улцињској биртијетини Николаидис подиже своју дневницу?…
Сибин/ИН4С
