Dvadeset sedma godišnjica NATO bombardovanja srpskih vojnih ciljeva
Dvadeset četvrtog marta obeležava se 27. godišnjica početka NATO bombardovanja srpskih vojnih i policijskih ciljeva u bivšoj Jugoslaviji kako bi se zaustavilo nasilje srpskih snaga nad Albancima na Kosovu.
Bombardovanje je počelo 24. marta 1999. godine i trajalo je 78 dana.
Pokrenuto je nakon neuspelih pokušaja međunarodne zajednice da ubedi bivšeg srpskog lidera Slobodana Miloševića na prekid vatre.
"Ako predsednik [jugoslovenski Slobodan] Milošević nije spreman da napravi mir, mi smo spremni da ograničimo njegove sposobnosti da vodi rat protiv Kosovara", rekao je tadašnji američki predsednik Bil Klinton (Bill Clinton).
Nakon toga, generalni sekretar NATO Havijer Solana (Javier) odobrio je vazdušne napade.
Ova kampanja je predstavljala prvi put da je NATO koristio vojnu silu bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
U kampanji je učestvovalo oko hiljadu aviona koji su delovali iz vazduhoplovnih baza u Italiji i Nemačkoj, kao i nosač aviona USS Teodor Ruzvelt, stacioniran u Jadranskom moru.
Avioni su izveli više od 38.000 letova, od kojih 10.484 borbena, bez ijednog poginulog među saveznicima.
Tokom vazdušne kampanje, uništene ili teško oštećene bile su kasarne i vojne jedinice u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, kao i sistemi komande i kontrole, protivvazdušne odbrane, energetska i komunikaciona infrastruktura i drugo.
Na kraju kampanje, predsednik Klinton je rekao da su zahtevi međunarodne zajednice ispunjeni, uključujući: povlačenje srpskih snaga sa Kosova, uspostavljanje bezbednosnih snaga pod vođstvom NATO i povratak Kosovara svojim domovima.
"Mogu da izvestim američki narod da smo ostvarili pobedu - za sigurniji svet, za naše demokratske vrednosti i za jaču Ameriku", rekao je Klinton.
Bombardovanje je zaustavljeno dan nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma.
Ovim sporazumom, pregovaranim između NATO i jugoslovenskih vojnih zvaničnika, jugoslovenske snage su se povukle sa Kosova i formirana je međunarodna mirovna misija pod vođstvom NATO.
Beograd je imao 11 dana da izmesti svojih 40.000 pripadnika bezbednosnih snaga izvan Kosova.
KFOR, mirovna misija pod vođstvom NATO-a, započela je raspoređivanje 12. juna 1999. godine. U početku je brojala oko 50.000 vojnika, dok danas ima 4.767 pripadnika iz 33 zemlje sveta.
Rat je završen sa oko 13.000 poginulih; hiljadama nestalih - od kojih se više od 1.600 i dalje vodi kao nestalo; stotinama hiljada izbeglica - od kojih se većina vratila; i hiljadama oštećenih ili uništenih objekata.