Grupa lidera iz EU traži strože mere da se spreči ulazak ruskih boraca u šengenski prostor

Nekoliko lidera evropskih država pozvalo je Evropsku uniju (EU) da uvede strože mere na evropskom nivou kako bi se sprečio ulazak bivših i sadašnjih ruskih boraca u šengenski prostor.

Potpisnici pisma upućenom predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti (Costa) i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen (von der Leyen) su šefovi vlada Nemačke, Poljske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske.

Oni upozoravaju da to pitanje predstavlja potencijalnu dugoročnu bezbednosnu pretnju za Evropsku uniju i pozivaju na preispitivanje mogućih viznih rizika i koordinisane mere za rešavanje ovog problema.

Prema njima, ruska invazija na Ukrajinu nastavlja da menja evropsko bezbednosno okruženje i mogla bi da stvori nove izazove za unutrašnju bezbednost EU, posebno unutar šengenskog prostora bez pasoša.

"Pojedinci koji su učestvovali u ratu kao deo oružanih snaga agresorske države predstavljaju ozbiljne rizike za unutrašnju bezbednost, uključujući nasilni kriminal, organizovane kriminalne mreže, ekstremističke pokrete ili aktivnosti neprijateljske države u širem kontekstu hibridnih akcija Rusije", navodi se u pismu osam lidera evropskih država.

Oni su upozorili da među ruskim borcima ima više od 180.000 prethodno osuđenih kriminalaca koji su regrutovani iz ruskih zatvora i poslati na front.

U pismu se napominje da se broj šengenskih viza izdatih ruskim građanima povećava, a imajući u vidu da putovanje unutar šengenskog prostora omogućava slobodno kretanje preko granica, viza koju izda jedna zemlja EU može imati bezbednosne implikacije za ceo blok.

"Nova strategija vizne politike EU Evropske komisije eksplicitno se poziva na mogućnost novih ciljanih restriktivnih viznih mera u slučaju ozbiljnog pogoršanja odnosa sa određenom trećom zemljom, uključujući predloženu kategoriju koja obuhvata 'identifikovane bivše i sadašnje borce agresorske države'. To pruža jasnu političku i stratešku osnovu za dalji rad", smatraju lideri Nemačke, Poljske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske.

Potpisnici pisma pozivaju Evropsku komisiju, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove i državama članicama EU, da istraži ciljana ograničenja viza i moguće izmene Viznog zakonika EU koje bi omogućile koordinisano delovanje protiv identifikovanih bivših ili sadašnjih boraca agresorske države.

Oni takođe pozivaju zemlje EU da u potpunosti iskoriste postojeće instrumente, uključujući odbijanje izdavanja viza ili dozvola boravka i uvođenje dugoročnih zabrana ulaska u šengenski prostor tamo gde je to opravdano bezbednosnim razlozima.

Lideri osam evropskih država smatraju da ovo pitanje zaslužuje političku pažnju na najvišem nivou i da bi trebalo da bude obrađeno u zaključcima predstojećeg sastanka lidera 27 država članica, koji je zakazan za 19. i 20. mart.