Predsednik Crne Gore vratio novi Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost na ponovno odlučivanje
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio je na ponovno odlučivanje Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je Skupština Crne Gore usvojila 6. marta.
Prethodno je isto učinio i za izmene Zakona o unutrašnjim poslovima koje su izglasane na istoj sednici.
Kada je reč o ovom zakonu, crnogorski predsednik navodi da taj zakon nije usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije, ali i sa Ustavom Crne Gore i međunarodnim standardima.
To se, pre svega, odnosi na odredbe vezane za prava na privatnost, navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu predsednika.
"Ključno sporno rješenje Zakona ogleda se u tome što se ukida prethodno sudsko odobrenje za primjenu mjera tajnog nadzora koje uključuju praćenje, osmatranje i elektronsku pretragu na javnom mjestu uz korišćenje tehničkih sredstava za dokumentovanje", kazao je Milatović.
Reč je o meri, kako je ocenio, "koja omogućava tajno i sistematsko bilježenje kretanja, kontakata, ponašanja i navika pojedinca. Iako se ove mjere sprovode u javnom prostoru, njihova priroda i domet pokazuju da mogu omogućiti dubok i sistematičan uvid u privatni život pojedinca, a sve bez prethodnog odobrenja suda", saopštio je.
Predsednik Crne Gore je 9. marta na ponovno izjašnjavanje vratio i drugi zakon usvojen tog dana, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o unutrašnjim poslovima.
Istakao je da je taj zakon takođe neusklađen sa pravnim okvirima Evropske unije, ali i sa Ustavom u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti.
Takođe, navodi da je sporan i način na koji se u zakonu predviđa prestanak radnog odnosa policajaca, jer takvo rešenje "direktno suspenduje ulogu suda jer Komisija formirana od strane ministra unutrašnjih poslova, svojim mišljenjem, 'presuđuje' policijskom službeniku prije nego to pravosnažnom presudom, nakon sprovedenog krivičnog postupka, učini sud".
Usvajanje ova dva zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije kao i nevladinog sektora.
Član opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević podneo je ostavku na mesto potpredsednika Skupštine Crne Gore, a još dva poslanika DPS-a podnela su ostavke na mesta predsednika skupštinskih odbora.
Iz te partije najavili su da će to uraditi svi njihovi članovi koji se nalaze na predsedničkim i potpredsedničkim funkcijama skupštinskih tela.
Kritike opozicije i civilnog društva nadovezuju se na mišljenje Evropske komisije, koja je uoči usvajanja ovih zakona saopštila da se pojedine odredbe koje se tiču privatnosti podataka ne poklapaju sa pravnim principima Evropske unije, pre svega sa Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED).
Iz Vlade Crne Gore, koja je i predlagač ovih zakona, navode da su oni neophodni za zatvaranje poglavlja 24 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, kao i da stav Evropske komisije ostavlja prostora da se sporne odredbe naknadno usaglase sa standardima Unije.
Crna Gora se smatra liderom u pregovorima o pristupu sa EU, a vlada Crne Gore najavljuje zatvaranje svih poglavlja u pregovorima za članstvo do kraja godine.
Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13.
Zaštita podataka obuhvaćena je poglavljem 23 u pregovorima o pristupu EU.
To poglavlje tiče se Pravosuđa i temeljnih prava, a uključuje i oblast fundamentalnih prava, među kojima je i pravo na zaštitu podataka.