Grafiti mržnje protiv Ukrajinaca u Novom Sadu prekrečeni, uznemirenost ostala

"Sve me je to rastužilo i uznemirilo".

Ovim rečima Ukrajinka Tetiana, koja živi u Novom Sadu, komentariše poruke mržnje u tom gradu na četvrtu godišnjicu invazije na Ukrajinu.

Na zidu zgrade u centru grada ispisan je grafit mržnje upućen ukrajinskom ambasadoru u Srbiji Oleksandru Litvinenku, a pre toga vandalizovan je spomenik ukrajinskom pesniku Tarasu Ševčenku.

U međuvremenu, grafit je prekrečen. Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin je za Radio Slobodna Evropa (RSE) kazao da je to urađeno po njegovom nalogu, te da je zatražio i da se očisti spomenik na koji je prosuta crna farba.

Reagovala je i Ambasada Ukrajine u Beogradu. U odgovoru za RSE incidente je nazvala "sramnim napadom" i zatražila hitno procesuiranje odgovornih.

'Na početku sam mislila da pobegnem iz Srbije'Tetiana se doselila iz Hersona na jugu Ukrajine tri godine pre početka rata. U Novi Sad je došla zbog supruga koji tu živi.

Na početku ruske invazije na njenu zemlju 2022. razmišljala je, kaže, "da pobegne" iz Srbije.

"Bilo (mi je) baš teško u tom periodu, kao da sam kod neprijatelja", priseća se Tetiana.

Grafiti, poruke i desničarske grupe koje slave ruskog predsednika Vladimira Putina i Rusiju. Simboli ruske invazije na Ukrajinu. Proruska retorika koju šire vlast i mediji naklonjeni njima.

To je deo svakodnevice u Srbiji.

"Činjenica je da su ljudi u Srbiji 'mekani' prema Rusima. Ne bih rekla da mrze Ukrajinu, nego su jednostavno, i od ranije, više okrenuti Rusima", kaže Tetiana.

Priča da je od početka rata doživela "nekoliko neprijatnih situacija".

"Ja nisam doživela neku agresiju ali, evo na primer, sada sam bila kod doktora koji mi je rekao: 'Pa šta se vi Ukrajinci bunite, vi ste Rusija'. U tom momentu sam se strašno osećala, posebno kada vidim šta preživljavaju moji roditelji i prijatelji, znam kako izgleda moj grad i zemlja", kaže.

"Bude mi teško kad vidim svoje drugare i njihovu decu koja su tamo. To su deca koja se više i ne sećaju godina bez rata. Oni već po zvucima znaju da li dolazi raketa ili dron", dodaje Tetiana.

Tetianini roditelji su ubrzo po početku rata morali da se iz Hersona, u kojem je i ona odrasla, presele u Kijev.

"Nema više života tamo u Hersonu, svaka zgrada je već uništena, ja svoj grad više ne prepoznajem", priča.

"Ja sam bila pre dve godine da vidim svoje roditelje. Sirene, rakete. Meni je to sve bilo stresno i strašno, dok su moji roditelji za sve ove godine već navikli na sve to", kaže.

Prema procenama UN, od početka invazije poginulo je oko 15 hiljada civila u Ukrajini, a više od 40 hiljada je ranjeno. Milioni su se iselili iz te zemlje zbog rata.

Tetiana ne planira da se vraća. U Srbiji, čije vlasti Rusiju posmatraju kao "tradicionalnog prijatelja" i koji održavaju bliske veze sa Moskvom i nakon invazije, dočekala je četvrtu godišnjicu rata u domovini.

U tom danu, 24. februara, oskrnavljen je spomenik ukrajinskom pesniku u Novom Sadu, a sutradan je osvanuo i grafit mržnje upućen ambasadoru njene zemlje.

Istovremeno, u Beogradu je grupa ultradesničara sa zastavama sa slovom "Z", simbolom ruske invazije na Ukrajinu, nasuprot policijskog kordona skandirala ruskim antiratnim aktivistima - "Smrt Ukrajini" i "Slava Rusiji".

U Novom Sadu je na godišnjicu invazije na ulice izašlo nekoliko desetina Novosađana kako bi pružili podršku ukrajinskim komšijama i osudili poruke mržnje u tom gradu.

"Tužno mi je da se to (poruke mržnje) desilo, ali ja verujem da iza toga stoji mali broj ljudi. Neka grupa koja to podržava, ali nemam osećaj da je većina ljudi ovde takvog raspoloženja", kazala je Tetiana.

U Srbiji živi 1.083 Ukrajinaca sa privremenom dozvolom za boravak, kao i njih 1.224 sa statusom privremene zaštite koji su dobili zbog rata u njihovoj zemlji, podaci su Ambasade Ukrajine s kraja 2025. godine.

Šta kažu u Ambasadi Ukrajine?U Ambasadi Ukrajine za RSE navode da su obavešteni da "srpski organi sprovode istragu u okviru otvorenog krivičnog postupka".

Osuđuju iscrtavanje grafita protiv ukrajinskog ambasadora i oštećenje spomenika.

"Smatramo da ovaj sramni napad ima političku konotaciju i da je usmeren na potkopavanje ukrajinsko-srpskih odnosa. Međutim, istovremeno, može ukazivati na postojeći konstruktivni impuls za razvoj odnosa između dve zemlje, što se nekima možda neće svideti", istakli su.

"Verujemo da trenutno ne postoji pretnja po bezbednost ukrajinskih građana u Srbiji i da takav incident ne bi trebalo da utiče na to", istakli su.

Spomenik Tarasu Ševčenku postavljen je 2021. godine kao poklon ukrajinskog grada Lavova i delo je ukrajinskog vajara Volodimira Cisarika.

Kod tog spomenika ranije su održavani skupovi solidarnosti sa Ukrajincima, ali je bio u više navrata i vandalizovan.

'Izolovano delo'Gradonačelnik Novog Sada kazao je za RSE da nema "nikakvu dilemu da je sramni grafit izolovano delo neodgovornog pojedinca, ili grupe individua".

"Nećemo dopustiti da bace senku na kosmopolitski duh našeg grada. Moguće je da su u pitanju isti prestupnici koji su farbom oskrnavili bistu Tarasa Ševčenka", kazao je Žarko Mićin.

Dodao je i da od nadležnih zahteva da što pre pronađu počinioce i kazne ih.

Iz policije nisu odgovorili na pitanja RSE da li su identifikovani odgovorni za oštećenje spomenika i ispisivanje uvredljivog grafita.

Politikolog i novinar Boris Varga izjavio je za RSE da ga ovakvi ekscesi ne iznenađuju. On je podsetio da je poslednji put spomenik bio oskrnavljen slovom "Z", što je jedan od simbola ruske invazije na Ukrajinu.

"Najverovatnije u oba slučaja se radi o putinofilima, kojima smeta prisustvo simbola Ukrajine u Srbiji", ocenio je Varga.

Zvanično nije saopšteno da li je i ko odgovarao za prethodna skrnavljenja spomenika.

"Srbija je u dubokoj političkoj krizi i vlasti će zarad desničarskih, radikalnih i rusofilskih glasova zatvarati oči i na gore incidente ili ih samo formalno osuđivati", smatra Varga.

Istraživanja o globalnoj podršci svetskim liderima pokazuju da predsednik Rusije Vladimir Putin najveću podršku ima u Srbiji, zemlji u kojoj su hiljade Rusa našle dom od početka rata.

Putina u Srbiji, prema istraživanju Gallup Internationala objavljenom u februaru, podržava 37 posto građana.

Kakvi su odnosi Srbije i Ukrajine?Stav vlasti u Srbiji je da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine. U Ujedinjenim nacijama glasali su za usvajanje rezolucije kojom se osuđuje ruska agresija u Ukrajini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put od početka ruske agresije 2022. bio je u Ukrajini u junu 2025. prisustvujući regionalnom samitu u Odesi.

Od 11 učesnika Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, Vučić jedini nije potpisao Deklaraciju jer se njome poziva na pojačavanje sankcija Rusiji.

Tada je najavio da bi Srbija mogla da učestvuje u projektima obnove Ukrajine.

Ruske službe su u maju 2025. optužile Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika.

Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu.

Međutim, od početka invazije Beograd nije prekinuo veze sa Moskvom, niti je zatvorio vrata za ruske zvaničnike.