Ministarka rudarstva i energetike najavljuje prvu nuklearnu elektranu u Srbiji do 2040. godine
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u pripremnoj fazi razvoja svog nuklearnog programa sarađuje s francuskom kompanijom EDF, ali da je otvorena za saradnju i s drugim nosiocima tehnologija.
Prema njenim riječima, prva nuklearna elektrana u Srbiji mogla bi biti na mreži do 2040. godine.
Na sastanku sa delegacijom ruske državne korporacije Rosatom, koju je predvodio generalni direktor Aleksej Lihačov, ministarka Đedović Handanović je istakla da je planirano da prve dvije faze razvoja nuklearnog programa budu završene do 2032. godine.
Do tada bi, kako je navela, trebalo da se dodatno razvije i tehnologija malih modularnih reaktora, što će i Srbiji omogućiti da razmotri tu opciju.
"Kada se institucionalno, regulatorno i kadrovski osposobimo, moći ćemo da izaberemo partnera, nosioca tehnologije i uđemo u proces izgradnje, kako bismo nakon 2040. godine imali nuklearnu elektranu na mreži", poručila je ministarka, saopštilo je ministarstvo.
Aleksej Lihačov upoznao je srpsku stranu s iskustvima Rosatoma, te projektima koje trenutno realizuju i planovima za budućnost. On je naglasio da Rosatom danas radi na oko 30 blokova velike i male snage u devet zemalja, uključujući Kinu, Indiju, Egipat, Tursku i Mađarsku.
Dodao je da bi saradnja sa Srbijom mogla obuhvatiti razmjenu iskustava i znanja u okviru zajedničke radne grupe.
"Naši stručnjaci mogu sarađivati u oblastima kao što su informisanje i edukacija javnosti, jačanje kadrovskih kapaciteta i analiza regulatornog okvira", rekao je Lihačov.
Sastanku je prisustvovao i ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan Harčenko.
Vođena potrebom da diversifikuje svoj energetski sektor i da napravi otklon od ruskog gasa, Srbija se okreće ka ideji izgradnje nuklearnih elektrana na svojoj teritoriji.
Javna debata o mogućnostima korišćenja nuklearne energije otvorena je 10. jula 2024. nakon što je pet ministarstava u Vladi Srbije potpisalo Memorandum o razumevanju sa 20 naučnih instituta i institucija u vezi sa nuklearnom energijom.
Iako je Rusija izgubila dominantnu poziciju u izvozu nafte i gasa od početka rata u Ukrajini 2022. godine, ona je i dalje najveći globalni igrač u snabdevanju nuklearnim gorivom, sa više od 40 odsto udela na svetskom tržištu.
Za zemlje sa reaktorima ruske proizvodnje ova zavisnost je još veća, jer ruski državni nuklearni gigant Rosatom upravlja sa 18 reaktora širom Evropske unije, od čega se najveći deo nalazi u centralnoj i istočnoj Evropi.
Ta zavisnost je dovela do toga da Rosatom i ruski nuklearni materijal budu izuzeti iz paketa sankcija usvojenih u Briselu. Međutim, Sjedinjene Države, Britanija, Francuska i važni zapadni dobavljači nuklearnog goriva najavili su da planiraju povećanje sopstvenih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma i izgradnju reaktora širom Evrope.
U tom kontekstu Beograd mora da donese odluku i uzme u obzir dugoročne implikacije odluke. Srbija trenutno dobija skoro 70 odsto svoje električne energije iz uglja, ali se obavezala da će ga potpuno ukinuti do 2050. Da bi ispunila taj cilja mora da uključi nuklearnu energiju u energetski miks, uz više energije iz obnovljivih izvora.