Brisel zabrinut zbog targetiranja novinara Verana Matića
Evropska komisija zabrinuta je zbog kontinuirane kampanje diskreditacije novinara Verana Matića, kao i drugih novinara u Srbiji, saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Komisije.
On je naveo da su nezavisni mediji "ključni stub evropske demokratije", a da novinari moraju da rade "slobodno, bez straha ili zastrašivanja".
"Ovo je suština slobode medija u Evropskoj uniji i isto se očekuje od država kandidata za članstvo, uključujući i Srbiju", naveo je portparol Komisije.
Targetiranje Verana Matića počelo je krajem januara emitovanjem filma koji je prikazan na televizijama bliskim vlasti, a kasnije objavljen i na brojnim provladinim portalima.
U filmu pod nazivom "Zlo doba 2: Stvaranje propagande" Matić je označen kao "autošovinista" i čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori optužili su ga i za proneveru velike sume novca.
Iza filma je stala organizacija Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada.
Ovaj Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine.
Centar je nakon filma o Veranu Matiću na Instagramu najavio i "naredne epizode" uz spisak imena više od 40 novinara iz Srbije "kojima će se baviti".
Ministar informisanja Boris Bratina izjavio je da ne misli da je objavljivanje spiska targetiranje i ugrožavanje novinara.
"Ne vidim ko bi tu trebao da se plaši. Mnogi novinari su napadani i sa jedne i sa druge strane. Ako bismo trebali da izrazimo bojazan mogli bismo da izrazimo generalno. Sam serijal čini mi se da nije povod za to", rekao je Bratina 13. februara za televiziju N1.
Medijska udruženja su zbog emitovanja filma o Veranu Matiću 8. februara podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.
Iz Tužilaštva nisu odgovorili na pitanje RSE da li su pokrenuli postupak.
Evropska komisija je za RSE podsetila na poslednji izveštaj o napretku Srbije u kojem se navodi da je, iako je zemlja izmenila medijsko zakonodavstvo kako bi ga dodatno uskladila sa evropskim standardima, "došlo do nazadovanja jer se okruženje za novinare, medijske profesionalce i medijske kuće ozbiljno pogoršalo".
Prema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.
U izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) iz februara 2025. godine Srbija se našla na listi država sa najvećim padom sloboda u poslednjih deset godina.
Kao jedan od razloga navodi se pooštravanje kontrole medija i napadi na novinare.