Iranski demonstranti na ulicama dok Trump i Zapad pojačavaju pritisak na Teheran

Iranski demonstranti nastavili su u nedelju proteste 15. uzastopni dan antivladinih protesta uprkos sve oštrijim merama bezbednosnih snaga, dok je Zapad, predvođen američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump), pojačao pritisak na vlasti u Teheranu.

Parole protiv vlade mogle su se čuti na ulicama Teherana rano u nedelju, dok su organizacije za ljudska prava i vladini mediji izveštavali o protestima, hapšenjima i nasilju u desetinama drugih gradova – pri čemu je jedna grupa za ljudska prava saopštila da je najmanje 116 ljudi ubijeno u poslednje dve nedelje.

Na snimku koji je potvrdio AFP može se videti veliki broj ljudi u severnom delu Teherana kako uzvikuju parole podrške davno svrgnutoj monarhiji dok pale vatromet i udaraju u lonce prkoseći vlastima.

Tramp je nastavio pritisak na iranski autoritarni režim, koji vlada zemljom od Islamske revolucije 1979, kada je svrgnut šah Mohamed Reza Pahlavi, saveznik SAD koji je umro 1980. u egzilu u Egiptu.

U objavi na Truth Social u subotu, Tramp je naveo da su SAD "spremne da pomognu", ponavljajući podršku demonstrantima posle niza upozorenja iranskim vlastima.

On je kasnije je objavio video Foks njuza (Fox News) na kojem se vidi demonstrant kako menjaju trenutnu zastavu zemlje bivšom zastavom, koja je korišćena pre revolucije 1979. godine.

Tramp je u petak na sastanku s direktorima naftnih i gasnih kompanija u Beloj kući rekao da je "Iran u velikoj nevolji".

"Veoma pažljivo pratimo situaciju. Dao sam veoma snažnu izjavu da ako počnu da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, mi ćemo se uključiti. Udarićemo ih veoma snažno tamo gde ih boli. To ne znači vojnici na terenu, ali znači da ih udarimo veoma, veoma snažno tamo gde ih boli", rekao je Tramp.

Potom je američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) u subotu u kratkom postu na X naveo da SAD "podržavaju hrabri narod Irana".

Protesti se brzo šireNemiri izgleda da predstavljaju najozbiljniji izazov za iransku teokratsku vladu od izbijanja protesta "Žene, život, sloboda" posle smrti 22-godišnje iransko-kurdske studentkinje Mahse Amini u septembru 2022. dok je bila u policijskom pritvoru zbog kršenja pravila oblačenja.

Poslednji protesti, koji su počeli na Velikom bazaru u Teheranu 28. decembra, brzo su se proširili, zahvativši desetine mesta i gradova.

Vlasti su prvo smanjile brzinu interneta širom zemlje, pre nego što su ga u četvrtak u 22.15 po lokalnom vremenu skoro potpuno isključili, prekinuvši i telefonske linije.

S obzirom na to da prekid interneta traje više od 48 sati, nema preciznih informacija o broju ljudi koji su poginuli, povređeni ili pritvoreni širom zemlje, uz široko rasprostranjen strah da se to koristi za prikrivanje državnog nasilja nad demonstrantima.

CNN je preneo citirao lekarke iz grada Nišabura na severoistoku Irana koja je u audio poruci rekla da su vlasti u petak koristile "vojne puške" kada su ubile "najmanje 30 ljudi".

"Među njima su bila deca. Petogodišnje dete je upucano dok je bilo u majčinom naručju", rekla je lekarka.

"Bolnice su izuzetno haotične i pacijenti se plaše da budu primljeni i identifikovani. Iz tog razloga pokušavamo da informišemo ljude i lečimo ih privatno u klinikama", rekla je ona.

CNN je naveo da ne može da potvrdi izveštaj, ali je Agencija za ljudska prava (HRANA) – organizacija iranskih aktivista sa sedištem u SAD – rano u nedelju saopštila da je 116 ljudi ubijeno u protestima tokom protekle dve nedelje.

HRANA je navela da je najmanje 2.638 ljudi uhapšeno i da su demonstracije prijavljene na 574 lokacije u 185 gradova usred skoro potpunog prekida interneta.

Usred represija, iranska vojska je izdala saopštenje u kojem je navela da će se pridružiti drugim oružanim snagama kako bi "čuvala i zaštitila stratešku infrastrukturu zemlje i javnu imovinu" tokom protesta.

Gnev zbog inflacije i pada valutePodstaknute gnevnom zbog rasta cena, inflacije i pada valute, demonstracije su se proširile Iranom pošto su vlasnici prodavnica u Teheranu pokrenuli štrajk zbog visokih cena i ekonomske stagnacije.

Ekonomski problemi su pogoršali godine političke i ekološke krize u Iranu, uključujući tešku sušu u Teheranu, gradu s oko 10 miliona stanovnika.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan pokušao je da smiri proteste obećavajući "nove odluke" za poboljšanje ekonomije, ali su se demonstracije ubrzo proširile i obuhvatile šira pitanja.

Međutim, teokratske vlasti nisu pokazale naznake da žele pomirenje.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei u obraćanju pristalicama režima u petak naveo je da su "saboteri, agitatori" tokom protesta "uništili zgrade zemlje kako bi udovoljili" Trampu.

I drugi glasovi sa Zapada izrazili su podršku demonstrantima dok su se osude iranskih vlasti intenzivirale širom sveta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) pozvala je u subotu vlasti da oslobode sve pritvorene demonstrante i da se u potpunosti obnovi pristup internetu u zemlji.

"Teheranskim ulicama i gradovima širom sveta odjekuju koraci iranskih žena i muškaraca koji zahtevaju slobodu", napisala je na društvenim mrežama.

"Sloboda govora, okupljanja, putovanja i pre svega slobodnog života", dodala je ona.

U zajedničkom saopštenju u petak, lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije izrazili su "duboku zabrinutost zbog izveštaja o nasilju iranskih snaga bezbednosti i snažno osudili ubijanje demonstranata".

'Divljenje sveta'Sin svrgnutog šaha Reza Pahlavi objavio je poruku podrške demonstrantima na društvenim mrežama, navodeći da su "zaslužili divljenje sveta svojom hrabrošću i postojanošću", dok je najavio da planira da se vrati u Iran u bliskoj budućnosti.

Demonstranti su se okupili u velikom broju protekle nedelje posle poziva Pahlavija na kontinuirane ulične demonstracije. Nije poznato koliku podršku porodica pokojnog šaha ima širom Irana.

Uz izveštaje Reutersa, AFP-a i dpa.