Istupanje SAD iz Mehanizma u Hagu ne može uticati na donete presude, kaže stručnjak za međunarodno pravo

Odluka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da obustave finansiranje Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu ne može uticati na presude koje su pred Sudom u Hagu već donete.

To navodi profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu u Velikoj Britaniji Marko Milanović, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Mehanizam je naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, pred kojim su vođeni postupci za ratne zločine počinjene tokom ratova devedesetih u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu.

Odlukom predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) su se povukle iz 35 organizacija koje nisu deo Ujedinjenih nacija (UN) i još 31 tela u okviru UN-a. Među potonjima je i Mehanizam.

Kako je objašnjeno u memorandumu koji prati ovu odluku, za tela koja rade u okviru Ujedinjenih nacija "povlačenje znači prestanak učešća ili njihovog finansiranja, u meri u kojoj je to dopušteno zakonom".

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu nije odgovorio na pitanja RSE povodom odluke SAD.

Kako će uticati na rad Mehanizma?Rezidualni mehanizam osnovao je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 2010. godine, sa idejom da nasledi Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni krivični sud za Ruandu.

Kao i u slučaju drugih institucija Ujedinjenih nacija, za finansiranje Mehanizma države članice UN izdvajaju obavezne doprinose, srazmerno njihovim finansijskim kapacitetima.

Prema rečima Marka Milanovića, u ovom trenutku je teško proceniti kakve bi posledice po rad ove institucije mogla imati odluka SAD.

"Mi zapravo ne znamo da li postoje neki alternativni načini da do novca dođe", kaže Milanović.

On dodaje da bi to moglo da utiče na produženje mandata Mehanizma, koji ističe ove godine.

Ipak, Marko Milanović, napominje da do sada ni Rusija, koja je takođe stalna članica Saveta bezbednosti, nije sabotirala rad Mehanizma.

"Čisto sumnjam da će Sjedinjene Države reći – mi ne samo da nećemo to da eksplicitno podržavamo, nego stavljamo i veto na produžetak mandata Rezidualnog mehanizma. Ali, sama činjenica da oni imaju manjak resursa znači da ne mogu da vrše sve funkcije koje su do sada vršili", kaže sagovornik RSE.

Profesor Milanović napominje da odluka SAD ne može uticati na presude koje je Mehanizam ranije doneo.

"Te presude su donete i konačne", kaže Milanović.

Pred ovom institucijom pravosnažno su osuđeni, između ostalih, najviši vojni i politički zvaničnici bh. entiteta Republike Srpske za genocid i kršenja međunarodnog prava tokom rata u BiH.

Mehanizam je doneo pravosnažne presude u predmetima protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, osuđenog na 40 godina zatvora za zločine u Bosni i Hercegovini, kao i bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, prvostepeno osuđenog na doživotni zatvor.

U maju 2023. pravosnažnu su osuđeni i bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović na po 15 zatvora zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u BiH i Hrvatskoj.

Tom presudom su završeni svi postupci koji su pred ovom instancom vođeni za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.

Postupak protiv dvoje radikalaProfesor Marko Milanović smatra da povlačenje SAD može uticati na tekuće slučajeve, poput onog u kom Mehanizam vodi postupak protiv dvoje pripadnika ultradesničarske Srpske radikalne stranke zbog nepoštovanja suda.

"Mi imamo situaciju da Srbija odbija da sarađuje sa Mehanizmom u tom slučaju. Sada, kada američka administracija šalje poruku da njih taj sud više ne interesuje, to znači da je bilo kakav pritisak prema Srbiji utoliko manji", smatra Milanović.

Srbija duže od decenije odbija da izruči Hagu članove Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjericu Radetu. Haški tribunal ih je oktobra 2012. godine optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja.

Prvi nalog za hapšenje Jojića i Radete Haški sud je Srbiji uputio 2015. godine, a Beograd od tada odbija da ih izruči, uz obrazloženje da za to "nema osnova", pošto Zakon o saradnji Srbije s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.

Ovo tumačenje sud u Hagu je više puta odbacio.