U glavnom gradu Sjedinjenih Država održava se sednica oba doma Kongresa, Senata i Predstavničkog doma, na kojoj članovi tog tela treba da potvrde epilog američkih predsedničkih izbora – tako što će sertifikovati glasove Elektorskog koledža.
To je ujedno i poslednja instanca izbornog procesa - pre predsedničke inauguracije 20. januara, prenosi Glas Amerike.
Zasedanje kojim će predsedavati američka potpredsednica Kamala Haris, ujedno i poražena kandidatkinja demokrata u trci sa izabranim predsednikom Donaldom Trapom, obavezno je prema američkom Ustavu.
Sve to događa se tačno na četvorogodišnjicu nasilnog upada u Kapitol, sedište američke zakonodavne vlasti u Vašingtonu, kada je deo Trampovih pristalica protestovao zbog neutemeljenih tvrdnji o nepravilnostima koje su, kako su smatrali, uticale da ga 2020. porazi odlazeći predsednik Džo Bajden.
Navode o neregularnostima odbacile su sudske instance širom zemlje.
Tehnički, potrebno je da Kongres potvrdi ishod glasanja elektora svake američke države. Tokom poslednjih dana zbog toga su u centru Vašingtona pojačane mere bezbednosti - uključujući i metalnu ogradu u blizini zdanja Kapitola.
Procedura podrazumeva dopremanje izborne dokumentacija u posebnim kutijama od mahagonije koje se koriste za tu priliku.
Proces potvrde organizovan je tako da predstavnici republikanaca i demokrata naglas čitaju rezultate i zvanično prebrojavaju glasove. Američki potpredsednik, koji predsedava Senatom, proglašava pobednika.
Ukoliko je rezultat nerešen, Predstavnički dom odlučuje o pobedniku - pri čemu svaka kongresna delegacija ima jedan glas. To se nije dogodilo od 1800-ih godina prošlog veka i ne bi trebalo ni ovog puta jer izborni rezultat iznosi 312 elektorskih glasova naspram 226 u korist Trampa.
U odnosu na prethodnu sertifikaciju 2021. i nasilje koje je obeležilo - Kongres je pooštrio pravila. Tada je deo pristalica, sada izabranog predsednika Donalda Trampa, koji je tada bio poražen, izvršio nasilni upad u kongresno zdanje nastojeći da prekine proces - usled neutemeljenih tvrdnji o izbornim zloupotrebama koje su uzrokovale Trampov poraz i pobedu odlazećeg predsednika Bajdena.
Zakon o prebrojavanju glasova revidiran je 2022. kako bi se eksplicitnije definisala uloga predsedavajućeg Senatom i američkog potpredsednika – pošto je Donald Tramp vršio pritisak na bivšeg potpredsednika Majka Pensa da se usprotivi porazu republikanaca, što bi u znatnoj meri prevazišlo njegovu ceremonijalnu ulogu.
Pens je tada odbio Trampa čime je potvrđen poraz republikanaca što će, kako se u američkoj javnosti procenjuje, ovoga puta učiniti Haris u ime demokrata.
Prema revidiranom zakonu - potpredsednik nema prava da utvrđuje rezultate, već isključivo da ih potvrdi.
Pošto se objave rezultati elektorskog glasanja neke od američkih država tokom sednice, član Kongresa ima mogućnost da uloži prigovor po bilo kom osnovu. Međutim, predsedavajući neće odobriti razmatranje ukoliko nije u pisanoj formi i ako ga nije potpisala petina članova oba doma Kongresa.
To je znatno više u odnosu na izbore 2020, kada je za razmatranje prigovora bila potrebna podrška po jednog člana Senata i Predstavničkog doma. Prag je podignut zakonom iz 2022 - kako bi se otežalo ulaganje neutemeljenih prigovora.
Ukoliko bi razmatranje prigovora bilo prihvaćeno, zajednička sednica Kongresa se prekida - a time bi se bavili Senat i Predstavnički dom u odvojenim sesijama. Da bi prigovor bio usvojen potrebna je podrška oba doma Kongresa i to prostom većinom glasova.
Kongresna potvrda glasanja Elektorskog koledža stvara preduslov za poslednju instancu procesa glasanja - što je predsednička inauguracija koja se u Kapitolu održava 20. januara u podne.
Ništa ne ukazuje da bi moglo biti problema - nalik onima pre tačno četiri godine, kada je veći broj pristalica danas izabranog predsednika, a tada poraženog kandidata Donalda Trampa, pokušao da prekine kongresno zasedanje.
Nakon smirivanja višečasovnih nemira, tokom kojih su stotine demonstranata provalile u Kongres i doslovce po zgradi jurile njegove članove, bila je potvrđena pobeda Džoa Bajdena.
Sa tim nasilnim događajem povezana je smrt šest osoba, dok su u neredima stotine bile povređene. Materijalna šteta na i unutar zdanja američkog Kongresa procenjena je na 2,8 miliona dolara.
