"To je nesumnjivo pretnja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Žarko Korać, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci postoji frakcija "lojalista" do srži odanih SNS.
To krilo, prema Vučićevim rečima, broji oko 17.000 uglavnom muškaraca koji su proruski orijentisani i "pomalo ekstremnih stavova".
Deo javnosti i opozicije je izjavu šefa države razumeo kao pretnju upućenu onima koji poslednja dva meseca protestima traže odgovornost za pad nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu i smrt 15 ljudi.
"To se nikako drugačije ne može nazvati nego kao pretnja da on ima u stranci 'lojaliste' koji se, da bude stvar interesantnija, sastaju u crkvi i neće dozvoliti da neko drugi dođe na vlast i spremni su da žrtvuju sve radi tog cilja", smatra Žarko Korać.
Predsednik Srbije je 3. januara izjavio da najodaniju grupaciju unutar SNS-a ne čine batinaši, "već ljudi koji imaju svoje principe".
"Ti 'Verni' nisu nikakvi batinaši, već ljudi koji imaju svoje principe", napisao je Vučić na Instagramu.
On je time odgovorio na kritike dela javnosti koji su reagovali nakon njegovog gostovanja na televiziji Prva, gde je rekao da unutar SNS-a postoji frakcija od 17.000 "lojalista" koji su se "krvlju zakleli" na odanost.
Potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić pozvala je 2. januara tužilaštvo da "hitno reaguje i pronađe ko su ti ekstremisti spremni da proliju krv onih koji se mirno, demokratskim sredstvima, bore za primenu zakona i Ustava".
Nešto više od 3.000 ljudi potpisalo internet peticiju u kojoj se traži da nadležni organi ispitaju "građanina Aleksandra Vučića" i "razoružaju paravojnu formaciju 'lojalista'".
U gostovanju na televiziji Prva poslednjeg dana 2024. godine, Aleksandar Vučić nije pomenuo nikakve naoružane formacije, ali je govorio o "tvrdim momcima" čiji stavovi su "pomalo ekstremni".
Uloga prorežimskog tabloida
Priču o "lojalistima" pokrenuo je 31. decembra prorežimski tabloid "Informer" koji je na sajtu objavio da je glavni urednik tog glasila Dragan J. Vučićević pozvan na sastanak "sa grupom istaknutih funkcionera Srpske napredne stranke koji sebe definišu kao "lojaliste".
U nepotpisanom tekstu se navodi da se pripadnici te grupe "oštro se protive bilo kakvom kompromisu sa antisrpskim ekstremistima koji nedeljama i mesecima maltretiraju Srbiju".
U Srbiji se od početka novembra svakodnevno održavaju komemorativni skupovi u čast žrtava poginulih u padu nadstrešnice, a već duže od mesec dana blokirano je na desetine fakulteta istim povodom.
U izjavi na svojoj TV Informer Vučićević je rekao da su u toj grupi većinom članovi SNS-a, ali ima i onih koji to nisu, te da su "ekstremisti po tome da mislimo da neke stvari koje se dešavaju ne treba da se dešavaju".
Nekoliko sati nakon "Informerovog" teksta, predsednik Srbije je u gostovanju na televiziji Prva potvrdio da je održan sastanak "lojalista" kojih, prema njegovim rečima, danas ima oko 17.000. Među njima su, kako je rekao Vučić, njegov brat Andrej i još jedan član njegove porodice.
Druga imena nije spominjao, ali je napomenuo da su u toj grupi i funkcioneri SNS-a koji su se fizički sukobili 20. decembra u Beogradu sa opozicionim političarem Draganom Đilasom i ljudima iz njegove Stranke slobode i pravde.
"Ja nisam deo tog tima, i uvek sam mislio da je to preterivanje. Ali su deo toga meni veoma bliski ljudi", rekao je Vučić, govoreći o "lojalistima".
Kako kaže, pre pet godina, kada su pojedini mediji objavili da postoji šansa da SNS uđe u koaliciju sa opozicionom Demokratskom strankom, ljudi iz tog kruga su ga "opomenuli" da se protive tome.
Prema Vučićevim rečima, ti ljudi su upozorili sve one koji misle na različite načine da je potrebno da se ide protiv njega, da neće imati nikakvu podršku unutar stranke.
On je naveo da kad god dođe krizna situacija, ni jedan od tih ljudi ih nije napustio za razliku od mnogih drugih koji su to činili.
"Oni su tu kao čuvari vatre i ja samo pozitivno mogu da govorim o njima, osim što su pomalo ekstremni. To su uglavnom muškarci, malo je žena", rekao je Vučić.
Bilo je u predsednikovom intervjuu i neobičnih detalja, poput onog da ti ljudi imaju običaj da se okupljaju "u jednoj maloj crkvi", te da su se "krvlju zaklinjali" da nikada više neće biti saradnje sa strankama bivše vlasti.
Kako kaže, ta grupa se uvek žestoko borila "protiv struja koje su dolazile iz zapadnog obaveštajnog sektora".
"Uglavnom su oni proruski orijentisani. Kad kažem proruski, mislim na to da su za slobodnu, samostalnu Srbiju, ali ako moraju da biraju uvek će biti više proruski, a izrazito protiv onih koji bi da sprovode obojenu revoluciju", rekao je Vučić.
Termin "obojena revolucija" se koristio za smenu autoritarnih režima, kao što je ukrajinska Narandžasta revolucija 2004/2005. godine.
Prema njegovim rečima, prelomna tačka za "grupu najodanijih" je bio 3. novembar, kada su počeli protesti građana zbog smrti 15 osoba u padu nadstrešnice sa zgrade Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.
'Otvorena pretnja'
Žarko Korać, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, ocenjuje da je Vučićev nastup bio upućen ljudima izvan njegove stranke.
"To je izrazito autoritarna stranka u kojoj se Vučić pita o svemu i on oko sebe ima ljude koji ne donose apsolutno nijednu odluku i on nema nikakve potrebe da pretnje upućuje stranci", kaže Korać.
Sagovornik RSE smatra da je Vučićeva izjava bila prvenstveno namenjena studentima koji blokiraju fakultete i pristalicama opozicije.
"Ovo je otvorena pretnja ljudima iz opozicije i u konkretnom slučaju studentima i svima onima koji protestuju zbog svega onoga što je otvorilo pitanje poginulih ljudi u Novom Sadu kada je pala nadstrešnica", ocenjuje Korać.
Prema njegovom mišljenju, Vučić je jako uznemiren dvomesečnim protestima i studentskim blokadama fakulteta širom Srbije.
"Sve više izjava koje daje su jako teške za interpretaciju", kaže Korać.
On podseća da Aleksandar Vučić od dolaska na čelo zemlje često izlazi u javnost sa pričama o zaverama koje se kuju protiv njega, ali da nijedna od tih njegovih priča nije dobila pravosudni epilog.
Za Koraća je posebno interesantno pominjanje proruskog sentimenta među ljudima koji pripadaju frakciji "odanih".
"Time je hteo da kaže da će Rusija da podrži njegove 'lojaliste', odnosno da je i Rusima stalo da on ne padne", smatra Korać.
On primećuje da je posebno interesantno što Vučić za pokušaj destabilizacije Srbije optužuje hrvatsku tajnu službu, te dodaje da ga to podseća na retoriku ultradesničarske Srpske radikalne stranke u kojoj je sadašnji predsednik počeo političku karijeru devedesetih.
Više desetina fakulteta i dva sedišta univerziteta u Srbiji blokirano je od kraja novembra.
Studenti u blokadi zahtevaju od nadležnih objavljivanje kompletne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, procesuiranje svih koji su napadali studente tokom uličnih akcija "15 minuta tišine", obustavljanje postupaka protiv svih koji su privedeni na protestima zbog pada nadstrešnice i povećanje budžetskih izdvajanja za fakultete za 20 odsto.
Dok predstavnici vlasti tvrde da su svi zahtevi ispunjeni, studenti to negiraju i nastavljaju blokade.
Betonska nadstrešnica obrušila se sa zgrade Železničke stanice 1. novembra u 11.52 minuta prepodne i tom prilikom usmrtila 15 osoba, dok su dve teško povređene. Tragedija se dogodila četiri meseca nakon što je zgrada Železničke stanice svečano otvorena.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je povodom nesreće u Novom Sadu 30. decembra podiglo optužnicu protiv 13 ljudi, između ostalog, protiv bivšeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića i bivše direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelene Tanasković.
Međutim, dan kasnije Viši sud u Novom Sadu, između ostalih, odbio je da Vesiću i Tanasković odredi pritvor.
