Lideri država članica Evropske unije (EU) sastaće se sa njihovim kolegama iz Zapadnog Balkana na redovnom godišnjem samitu.
Biće ovo prvi samit kojim će predsedavati Antonio Costa (Košta) novoizabrani predsednik Evropskog saveta. Samitu će učestvovati i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola, nova šefica evropske diplomatije Kaja Kallas kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen).
Od lidera regiona učestvuju premijer Albanije, Edi Rama Željka Cvijanović, predsedavajuća predsjedništva Bosne i Hercegovine, Jakov Milatović predsednik Crne Gore, Vjosa Osmani predsednica Kosova, Hristijan Mickoski premijer Severne Makedonije i Aleksandar Vučić predsednik Srbije.
Biće ovo još jedna prilika da se potvrdi da budućnost zemalja regiona leži u okviru evropske porodice.
Samit se održava, neposredno nakon briselskih važnih odluka u procesu proširenja. Crna Gora zatvorila 3 poglavlja u pristupnim pregovorima, a Albanija otvorila jedan klaster.
Srbija se takođe nadala da će tokom decembra otvoriti klaster 3, međutim u nedostatku jednoglasja među državama članicama, EU je pozvala Beograd da izradi pregovaračku poziciju a Brisel će se ovim pitanjem pozabavIti nakon značajnog napretka u zemlji po pitanju vladavine prava i dijalogu sa Kosovom.
Šefovi država i vlada EU će na kraju samita usvojiti deklaraciju a od lidera regiona se očekuje da se sa njom usklade.
Između ostalog će se navesti da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet.
"Postoji nova dinamika u procesu proširenja. Ubrzanje procesa pristupanja, zasnovanog na pravičnoj i rigoroznoj uslovljenosti i principu sopstvenih zasluga, je u našem zajedničkom interesu", kaže se između ostalog u nacrtu završne deklaracije koju će lideri usvojiti na kraju samita koji počinje 18. decembra uveče.
Pozdraviće se odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju i posvete se osnovnim evropskim vrednostima i principima, u skladu sa međunarodnim pravom i ponovo iskazanom posvećenošću primatu demokratije, osnovnim pravima i vrednostima i vladavini prava. Vladavina prava, sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji i snažna uloga civilnog društva, poručiće se putem ovog dokumenta, su ključni za osiguranje funkcionalne demokratije.
"U tom smislu, akcije će govoriti više od reči jer partneri preuzimaju odgovornost i sprovode neophodne reforme, posebno u oblasti osnova", navodi se u nacrtu deklaracije.
Tekst nacrta završne deklaracije će imati osvrt i na geopolitički kontekst. S tim u vezi će se poručiti da podrška Ukrajini ostaje jasan znak strateške orijentacije.
Pozvaće se sve zemlje Zapadnog Balkana da "ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", uključujući sankcije, njihovo sprovođenje i sprečavanje zaobilaženja. Lideri EU će pohvaliti one zemlje koje već to čine.
Regionalna saradnja će zauzeti važan deo zajedničke deklaracije gde će se podvući da su pomirenje, inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, uključujući i sa zemljama članicama EU, sastavni deo procesa proširenja.
"Regionalni i bilateralni sporovi ukorenjeni u prošlosti predugo su sprečavali fokusiranje na budućnost. Sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i sa opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom, ostaje ključno. Odsustvo normalizacije odnosa Prištine i Beograda koči oba partnera", navodi se u nacrtu deklaracije.
Poseban poziv će biti upućen Srbiji i Kosovu da primene, bez odlaganja, sve sporazume postignute u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa uključujući i Sporazum o putu normalizacije.
Od 2020 godine, samiti na nivou EU-Zapadni Balkan su postali redovni i održavaju se jednom godišnje.
