Obećanje Kosova da neće rasporediti svoje snage bezbednosti na severu zemlje bez prethodnog odobrenja NATO-a i dalje je na snazi, iako se u međuvremenu mandat ovih snaga promenio, navodi za Radio Slobodna Evropa profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini, Besfort Recaj (Rrecaj).
On objašnjava da se izjave ili deklaracije jedne države smatraju obavezujućim.
"Kosovo mora da poštuje to obećanje sve dok ga ne promeni neki premijer ili drugi predstavnik države Kosova", kaže Recaj.
Hašim Tači (Hashim Thaci) je 2013. godine u svojstvu premijera Kosova razmenio pisama sa tadašnjim generalnim sekretarom NATO-a, Andersom Fogom Rasmusenom (Anders Fogh Rasmussen) kojim se obavezao da Kosovske bezbednosne snage (KBS) neće biti raspoređene na severu Kosova – gde živi većinsko srpsko stanovništvo – bez prethodne saglasnosti Misije NATO-a na Kosovu (KFOR).
"U ime Vlade Republike Kosova, garantujem da će KBS preduzimati misije na severu Kosova samo uz prethodno odobrenje KFOR-a", navedeno je u pismu koje je Tači potpisao 19. aprila 2013. godine.
Sever Kosova često potresaju tenzije jer lokalno srpsko stanovništvo ne želi da prihvati kosovske vlasti ili odluke koje donose.
Razmena pisama sa NATO-om da KBS ne ide na sever bez odobrenja, vidi se kao pokušaj da se situacija u tom delu drži pod kontrolom.
Međutim, više od deceniju kasnije, pojedini tvrde kako ovo obećanje više nije obavezujuće, jer se status Kosovskih bezbednosnih snaga promenio.
"Za NATO, KBS se nije promenio, ali mi smo ih promenili (njihovu misiju kroz zakonske izmene)", izjavio je za Radio Slobodna Evropa Avni Arifi, nekadašnji šef kabineta bivšeg premijera Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj).
On napominje da je KBS 2018. godine započeo svoju transformaciju u vojsku Kosova, što nije bio slučaj u vreme razmene pisama sa NATO-om.
Zašto se sada govori o KBS-u na severu?
Nakon incidenta 29. novembra u Zubinom Potoku, kada je snažna eksplozija oštetila kanal Ibar-Lepenac, KFOR je saopštio da su institucije Kosova zatražile odobrenje za moguće slanje Kosovskih snaga bezbednosti u pogođeno područje, što je odbijeno.
"Komandant KFOR-a nije dao takvo ovlašćenje, na osnovu njegove bezbednosne procene i akcija koje je KFOR već preduzeo", navodi se u pisanom odgovoru KFOR-a za RSE
RSE se obratio i Vladi Kosova sa upitom da prokomentariše ovo pitanje, ali odgovor nije stigao.
Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) prethodno nije potvrdio da je od KFOR-a zatražio odbrenje da se na sever pošalje KBS, već je samo rekao da "naša vojska – na osnovu sporazuma iz 2013. – ne može ići na sever".
"Zato situacija tamo nije ista kao u ostalim delovima naše zemlje", rekao je Kurti na konferenciji za novinare.
Kurti je 2021. godine ocenio da je ovo pismo štetno za zemlju i prosledio ga tužilaštvu, ali nije doneta nikakva odluka u vezi s njim.
Iste godine je tadašnji generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, tokom posete Prištini rekao da sporazum o odlasku KBS-a na sever ostaje na snazi.
"Kada potpišete sporazum, on je važeći i kada dođu novi ljudi na odgovorne pozicije", rekao je Stoltenberg, komentarišući Kurtijevu odluku da pismo prosledi tužilaštvu.
'KBS sa vojnim mandatom'
Avni Arifi, koji je bio deo Haradinajevog kabineta od 2017. do 2020. godine, navodi da su Kosovske bezbednosne snage kroz zakonske izmene dobile vojni mandat, koji nisu imale 2013. godine.
Te zakonske izmene su u Skupština Kosova usvojene 2018. godine, dok je Zakon o KBS-u na snagu stupio januara 2019. Pema tom zakonu misija KBS-a je da "štiti suverenitet i teritorijalni integritet, građane, imovinu i interese Republike Kosova".
Arifi za RSE kaže kako su partnerske zemlje Kosova od Haradinaja tražile da obnovi sporazum da se KBS ne šalje na sever.
"Haradinaj im je rekao 'ne. Smatramo da (KBS) treba da ima pun mandat i da Ministarstvo odbrane treba da bude operativno na celom Kosovu'. Haradinaj je odbio, ali je rekao da je koordinacija sa NATO-om ključna i da se ništa nikada ne dešava bez koordinacije sa NATO-om", kaže Arifi.
Ocenjuje da premijer Kurti, na osnovu stanovišta kosovskih institucija, ima pravnu osnovu da pošalje KBS na sever Kosova.
Sa stanovišta NATO-a, dodaje on, Kosovske bezbednosne snage se nisu promenile u odnosu na 2008. godinu, kada je njihova misija bila "da pomažu lokalnim vlastima u odgovoru na prirodne katastrofe i druge hitne slučajeve".
'Pismo ima obavezujući karakter'
Profesor Rrecaj se, s druge strane, ne slaže. On tvrdi da pismo Hašima Tačija ima obavezujući pravni karakter za Kosovo.
Prema njegovim rečima, to je jednostrana izjava, ali rezultat razgovora predstavnika kosovskih institucija sa predstavnicima međunarodne zajednice.
Recaj ukazuje i da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN-a i dalje na snazi, i da, na osnovu nje, konačnu interpretaciju bezbednosne situacije na Kosovu ima KFOR.
"Prema Povelji Ujedinjenih nacija, sve države su obavezne da poštuju rezolucije Saveta bezbednosti i njegove odluke. Shodno tome, to se odnosi i na Kosovo", poručuje Recaj.
KFOR je raspoređen na Kosovu na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, koja je doneta nakon završetka rata 1999. godine.
Tom Rezolucijom se državama članicama UN omogućava da zadrže međunarodnu bezbednosnu prisutnost na Kosovu, koja danas broji više od 4.400 vojnika.
KFOR je odgovoran za bezbednost granice Kosova sa Srbijom, dok je u drugim delovima granična linija u nadležnosti Policije Kosova.
Za razliku od Kosovskih bezbednosnih snaga, odlazak Policije Kosova u opštine sa srpskom većinom na severu - Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću - nije ograničen.
