Policija selektivno postupa na javnim skupovima u Srbiji, kaže Dušan Stanković, doktorand kriminologije na Univerzitetu u Malmeu, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Stanković, saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i bivši policajac, kao primer navodi protest 5. novembra u Novom Sadu zbog pogibije 15 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u tom gradu.
Podseća da su na skupu bili mirni građani, a da je sa druge strane došla manjina koja je vršila nasilje, napadala policiju, uništavala imovinu i izazivala ljude u protestu.
"Policija je na to selektivno reagovala tako što najpre nije postupala prema grupi maskiranih muškaraca koja je bila nasilna. To je mogla da učini angažovanjem policajaca u civilu koji su pratili stanje na terenu, koji bi ukazali na ta lica i potom izvršili hapšenja zajedno sa interventnim jedinicama koje su se nalazile u Gradskoj kući i samom gradu."
RSE: Zbog čega se to nije desilo ?
Stanković: To je pitanje za rukovodioce akcije i najviše starešine u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Njihovo rukovođenje implicira da su akcijom nepostupanja rukovodili na neispravan način.
Ljudi u vrhu policijske hijerarhije su pod najvećim političkim pritiskom. Međutim, policajci na terenu koji neposredno rukovode moraju da se sete da postupaju po zakonu i pravilnicima o radu, a ne po naređenjima koja su upitna i nezakonita bez obzira što su iznad njih u hijerarhiji.
RSE: Vlast je saopštila da policija nije intervenisala radi deeskalacije nasilja, kako to komentarišete?
Stanković: To treba pozdraviti ali ništa nije ukazivalo da bi hapšenje nasilnika uznemirilo ostale građane i izazvalo veće sukobe sa policijom. Građani i organizatori različitih protesta tokom poslednjih godina su policiju pozivali da takva lica uhapse ali se to ne dešava pod opravdanjem koje ne stoji.
RSE: Pre hapšenja političara Gorana Ješića na tom protestu policajac se identifikovao značkom tek na njegovo insistiranje, drugi je imao prekriveno lice, da li je po zakonu takav rad na terenu?
Stanković: Kada policajci imaju kapuljače na glavi i prikrivaju lice, ne pokažu službenu legitimaciju i ne izgovore jasno da se radi o ovlašćenim službenim licima, naravno da to nije po zakonu, pravilima, kodeksu policije, i da će izazvati podozrenje svedoka.
Pri upotrebi policijskih ovlašćenja moraju da se legitimišu i da saopšte razloge za njihovu primenu. Nije uobičajeno da se hapšenja vrše na takav način, osim ako se radi o akcijama protiv teškog kriminala u kojima je potrebno prikriti identitet policajaca radi njihove bezbednosti.
Ovo hapšenje bilo je ispred drugih građana i policija u takvim slučajevima mora jasno da se legitimiše da bi se sprečilo uznemirenje javnosti.
RSE: Da li bi policajci u civilu trebalo da imaju neku oznaku, da se zna da su policija, kao na primer na protestu Žutih prsluka u Francuskoj gde su imali trake oko ruke i značke?
Stanković: Logično je da postoji potreba za policijom u civilu koja će pratiti stanje na terenu i prikupljati informacije o mogućem vršenju nasilja. Međutim njihova uloga ovde se pokazala beskorisnom, s obzirom da takve akte nisu sprečavali.
Širom Evrope postoje i policajci zaduženi za dijalog između policije i građana tokom javnih skupova. Oni stoje zajedno sa građanima, imaju jasne oznake i kod sebe nemaju sredstva prinude. Ne intervenišu već komuniciraju sa okupljenima i prosleđuju informacije rukovodiocima radi rešavanja problema i deeskalacije sukoba.
RSE: Kako ocenjujete postupanje policije prilikom privođenja 74-godišnjeg Ilije Kostića na novosadskom protestu, MUP je pokrenuo internu kontrolu nakon pritužbi da je pretučen?
Stanković: Što se tiče slučaja Ilije Kostića, ukoliko bi optužbe bile dokazane, ukoliko bi se pokazale tačnim, to onda ne bi imalo veze sa policijskim postupanjem već sa mučenjem i zlostavljanjem, sa brutalnošću policije koja bi morala da se sankcioniše. Takvim ljudima nije mesto u policiji.
Manjina je onih koji tako postupaju ali većina mora da se suprotstavi takvom ponašanju. Trebalo bi da shvatimo da svako od nas može da doživi nešto tako i da svi zajedno moramo tome da se suprotstavimo, kao i svim drugim oblicima nasilja u društvu.
RSE: Na protestu protiv rušenja Starog savskog mosta u Beogradu policija je nosila vezanog aktivistu Savu Manojlovića, da li je to uobičajen i dozvoljen način privođenja ?
Stanković: Takva postupanja su nezakonita, nisu u skladu sa pravilima službe niti sa kodeksom policijske etike. Zakonom i pravilnicima MUP-a propisano je da se prilikom privođenja mora voditi računa da ne dođe do povređivanja lica prema kojima se primenjuju ovlašćenja, sredstva prinude treba da budu upotrebljena srazmerno otporu, počevši od najblažeg sredstva ka težim oblicima prinude. To se nije poštovalo u slučaju privođenja Save Manojlovića.
RSE: Kako komentarišete izjavu ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da se policija ponaša krajnje uzdržano i da pokazuje visok nivo tolerancije?
Stanković: Tako se govori da bi se opravdalo nepostupanje u situacijama kada je potrebno. Na primer, radi hapšenja lica koja vrše nasilje. Na taj način se u javnost plasira slika da su protesti nasilni, dok je u stvarnosti najveći broj građana miroljubiv i zgrožen time što radi manjina za koju se pretpostavlja da je u sprezi za vlastima. Ne očekuje se valjda da ti građani uhapse nasilnike i omoguće pravosudnim organima da rade svoj posao. Dakle policija se zloupotrebljava u političke svrhe.
RSE: Kako rešiti problem grupa koje se pojavljuju na protestima i vrše nasilje?
Stanković: Moguće je organizovati okupljanja na način da se ne dolazi u situacije kao što je bilo predavanje zahteva protesta u novosadskoj Gradskoj kući, jer ukoliko ne dolazi do takvih činova nema prilike za nasilje. Ako je ipak potrebno sprovesti takvu akciju, onda se mora obezbediti dovoljan broj redara. Oni bi trebalo da spreče da se skupu približe lica koja mogu vršiti nasilje i da kontrolišu šta se dešava u okolini.
Takođe je bitno da organizatori prilikom prijave javnog skupa traže kontakte u policiji i tužilaštvu koje je potrebno odmah pozivati na postupanje i odgovornost.
Takođe je važno i o svemu jasno komunicirati, staviti im do znanja da moraju da rade profesionalno i po zakonu, i pružiti im podršku da svoj posao obavljaju kako je propisano.
