Poslednje u nizu ekonomskih sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog ruske invazije na Ukrajinu, usmerene ka Gasprombanci, dovele su do izazova za Srbiju u plaćanju gasa koji iz uvozi iz Rusije.
To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, javnog preduzeća koje uvozi ruski gas za potrebe domaćinstava i privrede.
"Izazovi su samo u smislu plaćanja", rekao je Bajatović i dodao da isporuke ruskog gasa neće biti prekinute.
On je istakao da je u "stalnom kontaktu sa ruskim kolegama" kako bi se pronašlo rešenje. Sankcije SAD-a prema Gasprombanci vidi kao kažnjavanje i potrošača u evropskim zemljama koje zavise od ruskog energenta.
"Jedna stvar je da nekoga kažnjavate, a druga stvar je da rušite čitav taj sistem, a da ne nudite nikakvu alternativu", ocenio je Bajatović, koji je na čelu Srbijagasa 18 godina.
Blizak Kremlju, funkcioner je Socijalističke partije Srbije, koja je u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.
Uprkos pokušajima da diverzifikuje izvore snabdevanja gasom, između ostalog i kroz ugovor o isporukama gasa sa Azerbejdžanom, Srbija i dalje u velikoj meri zavisi od isporuka gasa iz Rusije.
Zavisnost od ruskih energenata zvaničnici u Beogradu koristili su kao jedan od glavnih argumenata za neuvođenje sankcija Rusiji.
Alternativna rešenje složenija i skuplja po Srbiju
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS), za RSE pojašnjava da sama suština sankcija jeste usmerena ka tome da se oteža plaćanje ruskoj banci.
"Sada vi imate sve manje mogućnosti na koji način možete da platite ruski gas", rekao je Vasić.
Kao jednu od mogućnosti za prevazilaženja izazova vidi plaćanje preko posredničkih banaka u zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
"To će ceo postupak učiniti složenijim, kompleksnijim i skupljim. Kad imate transfer od nekoliko desetina miliona evra, stotina miliona evra, onda imate ozbiljan izazov kako to da platite, a sa druge strane to će poskupeti transakciju", pojašnjava Vasić.
Druga mogućnost, kaže on, jeste takozvani "bafer aranžman" (buffer), kakav je nekad imala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ), odnosno da se preko klirinške kuće obračunava ono što Srbija izveze u Rusiju i ono što iz nje uveze, pa da se samo plati razlika.
Međutim, takav aranžman Vasić vidi kao manje moguć.
"Srbija sigurno uvozi par stotina miliona evra nafte i gasa, a nemamo mi toliko robe koju možemo da izvezemo u Rusiju da bi se neto efekat (razlika) postigao", pojašnjava on.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2023. uvezla gas iz Rusije u vrednosti od 1,2 milijarde američkih dolara, dok je njen izvoz u 2023. bio oko 670 miliona dolara, što govori o značajnom deficitu, oko 530 miliona dolara.
Trgovinska razmena Srbije sa Rusijom, zemljom koja se nalazi pod zapadnim sankcijama i izolacijom zbog invazije na Ukrajinu, u padu je od 2022. na šta je u septembru 2024. upozorio ruski predsednik Vladimir Putin, pozivajući obe zemlje da uklone prepreke.
Dugoročni sporazum sa Rusijom ističe na proleće
Srbija kroz dugoročni ugovor sa Rusijom gas nabavlja, kako tvrde zvaničnici u Beogradu, po povoljnijim cenama u odnosu na one na slobodnom tržištu. Taj ugovor ističe u martu 2025.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je sa Putinom razgovarao o nastavku gasnog aranžmana.
"Razgovarali smo o gasnom aranžmanu i očekujem da uz određene kompromise za stvari iz prošlosti krenemo u razgovore o dugoročnom aranžmanu sa Ruskom Federacijom", rekao je Vučić 21. oktobra za Radio-televiziju Srbije (RTS).
On je dodao da je Srbija za ovu zimu "uspela da obezbedi" količine po formuli - šest miliona kubnih metara gasa dnevno, uz još dva miliona kubika za ruske kompanije koje posluju u Srbiji.
Pokušaji Srbije da smanji zavisnost od ruskog gasa
Srbija u ovoj grejnoj sezoni gas nabavlja i od Azerbejdžana, u količinama od milion kubnih metara gasa dnevno.
Ugovorom potpisanim krajem septembra 2024. predviđeno je da Srbija iz Azerbejdžana do 2026. godine dobija godišnje do 400 miliona kubnih metara gasa. To je dovoljno da podmiri tek 13 odsto potreba Srbije u kojoj se godišnje potroši više od tri milijarde kubika.
Prema podacima Agencije za energetiku Srbije (AERS), nacionalnog regulatornog tela, dostavljenim RSE, u 2023. gotovo 94 odsto uvezenog gasa u Srbiju je došlo iz Rusije.
U prvoj polovini 2024. taj procenat bio je nešto manji – 92 odsto. Oko osam odsto gasa od ukupne količine, Srbija je, prema podacima AERS-a, uvezla od kompanija iz Mađarske, Švajcarske i Azerbejdžana.
Monopol ruskog Gasproma u Srbiji
Do izgradnje gasnog interkonektora Srbije i Bugarske, koji je u probni rad pušten u decembru 2023, Srbija se oslanjala samo na gasovode na svojoj teritoriji čiji je većinski vlasnik ruski Gasprom.
U planu je izgradnja gasovoda sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, koji će omogućiti dodatni uvoz gasa iz Azerbejdžana i drugih zemalja.
Prema najavama zvaničnika, ti gasovodi biće izgrađeni do 2027.godine.
Upravo je to godina u kojoj Evropska unija planira da u potpunosti izbaci ruski gas sa tržišta.
Ruski Gasprom, koji još nije na "crnoj listi" Sjedinjenih Država i Evropske unije, drži monopol na gasnom tržištu Srbije više od četvrt veka.
I pre ruske invazije na Ukrajinu, koja je dovela do poremećaja na globalnom energetskom tržištu, Energetska zajednica, regulatorno telo EU za oblast energetike, više puta je upozoravala da Srbija mora da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja i omogući da tržište gasom u zemlji i bude dostupno i drugim snabdevačima.
