Eksperti su označili kandidata krajnje desnice kao jednog od favorita na predsedničkim izborima u Rumuniji, predviđajući drugi krug sa etabliranim političarem u anketi koja je pažljivo praćena kao barometar populizma u Evropi i opadajuće javne podršku Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom.
Stručnjaci su bili u pravu i pogrešili. Da, kandidat krajnje desnice ići će u drugi krug predsedničkog izbora u Rumuniji 8. decembra. Ali to nije bio onaj kojeg su oni i ankete predviđali.
Kalin Đorđesku (Calin Georgescu), nezavisni kandidat koji se jedva registrovao u predizbornim anketama, ne samo da je prošao bolje nego što se očekivalo: 62-godišnji poljoprivredni inženjer pobedio je u prvom krugu 24. novembra sa oko 22 odsto glasova.
Trka za drugo mesto pretvorila se u posebnu dramu. Levičarski premijer Marsel Čolaku (Marcel Ciolacu) iz Socijaldemokratske partije (PSD) bio je u tesnoj trci sa Elenom Laskoni (Lasconi) iz prozapadne liberalne Unije Spasimo Rumuniju. Sa 99,9 odsto prebrojanih glasova, drugoplasirani je bio Laskoni, vatreni pobornik članstva Rumunije u NATO-u i EU, kao i glasni pristalica Ukrajine.
Razočaranje u liberale
Za predsednika zemlje koja je članica Evropske unije i NATO-a kandidovalo se 13 kandidata. Predsednik ima petogodišnji mandat i ima značajna ovlašćenja u donošenju odluka u oblastima kao što su nacionalna bezbednost, spoljna politika i imenovanja sudija. U Rumuniji će 1. decembra biti održani i parlamentarni izbori koji će odrediti sledeću vladu i premijera zemlje.
Odlazeći aktuelni predsednik desnog centra, Klaus Johanis (Iohannis), završava svoj drugi mandat posle decenije na funkciji. Za mnoge glasače, on i njegova vladajuća Nacionalno liberalna partija bili su razočaranje, a Johanis je široko kritikovan zbog njegovog figurativnog odsustva tokom ključnih događaja kao što je pandemija virusa korona.
Zabrinutost birača uključivala je korupciju, inflaciju i stanje u sektoru zdravstva i obrazovanja. Drugo pitanje je bio sukob u susednoj Ukrajini i kako bi se taj sukob mogao promeniti odlaskom predsednika SAD Džoa Bajdena, koji je stalno podržavao Kijev, i dolaskom novoizabranog predsednika Donalda Trampa, koji je sugerisao da bi podrška mogla biti smanjena.
Rumunija je postala ključni saveznik Ukrajine, ne samo što obezbeđuje obuku i vojnu opremu, uključujući sistem odbrane od rakete Patriot, već igra ključnu ulogu u transportu ukrajinskog žita i drugih poljoprivrednih dobara na globalna tržišta. Veliki deo zasluga za proukrajinski stav Bukurešta pripada sadašnjem predsedniku, Johanisu.
Iznenadna pobeda
Ali, iznenađenje koje je pokazao Đorđesku je osvanulo na naslovnicama.
Uoči glasanja, stručnjaci su se fokusirali na drugačiju figuru krajnje desnice. Istraživanja javnog mnjenja su pokazala da je Džordž (George) Simion, lider krajnje desničarske Alijanse za jedinstvo Rumuna (AUR), na drugom ili čak prvom mestu.
Analitičari su očekivali da će se Simion, glasni Trampov pristalica, suočiti sa Čolakuom u drugom krugu. Simion je vodio kampanju za ponovno ujedinjenje sa Moldavijom, koja mu je ove godine obnovila petogodišnju zabranu ulaska u zemlju iz bezbednosnih razloga, a iz istog razloga mu je zabranjen ulazak u susednu Ukrajinu.
Đorđesku je takođe bio istaknuti član AUR-a, koja ga je izabrala za svog premijera. Ali on je napustio stranku 2022. zbog kritika visokih lidera AUR-a da je njegov proruski, anti-NATO stav bio štetan za imidž stranke.
U intervjuu iz 2021. godine, on je odbrambeni štit NATO-a od balističkih raketa u Deveseluu, na jugu Rumunije, nazvao "sramotom za diplomatiju", tvrdeći da vojna alijansa neće braniti nijednu od svojih članica u slučaju ruskog napada.
On je takođe rekao da su nacionalni heroji bili Jon Antonesku, de facto vođa Rumunije iz Drugog svetskog rata koji je osuđen na smrt zbog učešća u Holokaustu u Rumuniji, i Korneliu Zelea Kodreanu, vođa Gvozdene garde pre Drugog svetskog rata – jednog od najnasilnijih antsemitskih pokreti.
Đorđesku je doktorirao pedologiju, granu nauke o zemljištu, i bio je na različitim pozicijama u rumunskom ministarstvu životne sredine 1990-ih. Između 1999. i 2012. bio je predstavnik Rumunije u nacionalnom komitetu Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
TikTok kampanja
Kao i drugi marginalni političari, Đorđesku pametno koristi društvene medije. Njegov TikTok nalog imao je 1,6 miliona lajkova. Na njemu je postavio video snimke na kojima posećuje crkvu, trenira džudo, trči na stazi i govori u podkast emisijama.
Samo nekoliko dana pre glasanja, Đorđesku je pokrenuo TikTok kampanju pozivajući na prekid pomoći Ukrajini, očigledno je pogodio glasače. On je takođe zvučao skeptično po pitanju članstva Rumunije u NATO-u.
Njegove antizapadne poruke se rutinski pojačavaju u ruskim, državnim medijima i društvenim medijima naklonjenim Kremlju.
Nakon što je glasao, Đorđsku je u objavi na Fejsbuku rekao da je glasao "za nepravedne, za ponižene, za one koji osećaju da nisu bitni i da su zapravo najvažniji..."
"Glasanje je molitva za naciju", napisao je.
Njegovi drugi stavovi uključuju podršku rumunskim poljoprivrednicima, smanjenje zavisnosti od uvoza i povećanje proizvodnje energije i hrane.
Simion je rekao da je čestitao Đorđeskuu i da je "veoma srećan što je oko 40 odsto glasova Rumuna otišlo za suverenu opciju" i što će on biti u drugom krugu.
Drugi krug glasanja 8. decembra ponudiće oštar izbor između Đorđeskua i Elene Laskoni, koja je prozapadno orijentisana, čak pozivajući na veće prisustvo NATO-a u Rumuniji.
Laskoni je takođe bila među onima koji su se suprotstavili ideji da Ukrajina učini teritorijalne ustupke Rusiji kako bi se osigurao mir.
