Odgovora na pitanje koje su sve državne institucije kontrolisale radove na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu, nema ni 19 dana nakon pada nadsrešnice koja je usmrtila 15, a teško povredila dvoje ljudi.
Četiri meseca pre nesreće, svečanom otvaranju renovirane stanice su prisustvovali predstavnici sva tri nivoa vlasti – Grada Novog Sada, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Republike Srbije.
Poruka je tada bila da je zgrada "po evropskim standardima".
Gradske i pokrajinske građevinske inspekcije, međutim, nisu kontrolisale radove, navodi se u njihovim odgovorima za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kako ističu, inspekcijski nadzor nije vršen jer je Železnička stanica u Novom Sadu u nadležnosti više instance – Republičke građevinske inspekcije.
Rekonstrukcija stanične zgrade bila je deo projekta od "nacionalnog značaja" – izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte.
Građevinsku dozvolu za taj projekat izdalo je Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja.
To ministarstvo, pod čijim je okriljem i Republička građevinska inspekcija, međutim, ne odgovara na pitanja RSE – da li su kontrolisali radove na zgradi Železničke stanice, sa koje se 1. novembra obrušila betonska nadstrešnica.
Ministarstvo i inspekcija bez odgovora
RSE je, putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, tražio sva dokumenta koja je, u vezi sa radovima na staničnoj zgradi u Novom Sadu, izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
To uključuje sve dozvole za radove, kao i sve zapisnike o nadzoru inspekcija pod okriljem tog ministarstva – ukoliko ih je bilo.
Do objave teksta, međutim, dokumentacija nije poslata.
"S obzirom na to da je u pitanju javni objekat za koji je nadležno Ministarstvo, svi dokumenti treba da budu javno dostupni", naglašava arhitekta Slobodan Maldini.
"Ako je razlog neobjavljivanja istraga nesreće koju vodi Tužilaštvo, to me ne čudi, ali me čudi zašto se Republička građevinska inspekcija do sada nije obratila saopštenjem. Saopštenjem se umiruje javnost i obaveštava o preduzetim koracima", dodaje on.
'Zakazala organizacija celog sistema'
Do sada nije utvrđeno ko je odgovoran za obrušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici.
Investitor projekta bilo je javno preduzeće "Infrastruktura Železnice Srbije", koje i upravlja staničnom zgradom, izgrađenom 1964. godine.
U građevinskoj dozvoli, koju je ministarstvo izdalo u oktobru 2021, navodi se da će se raditi "rekonstrukcija, adaptacija i dogradnja" Železničke stanice u Novom Sadu, u sklopu izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte.
Glavni izvođač radova bio je konzorcijum kineskih firmi CRIC i CCCC - "China Railway International" i "China Communications Construction Company".
Detalji ugovora, koji je sklopljen na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, nisu javno dostupni.
Nije poznato ni koje su sve firme bile angažovane kao podizvođači radova.
Za stručni nadzor nad rekonstrukcijom Železničke stanice bio je zadužen konzorcijum od šest privatnih firmi, na čelu sa kompanijom u mađarskom vlasništvu "Project Biro Utiber".
"Mi nemamo dokumentaciju šta je radila ta grupa firmi za nadzor i kojim je putem išla njihova kontrola", ističe arhitekta Slobodan Maldini.
U javno dostupnim dokumentima državnih institucija u Srbiji nije moguće pronaći da Železnička stanica ima upotrebnu dozvolu.
Ta dozvola se, prema zakonu, izdaje nakon radova - kada se obavi tehnički pregled i utvrdi da je objekat bezbedan za upotrebu.
"Ako je nadzor dozvolio da se na objektu dogodi tragedija sa smrtnim ishodom, onda tu nešto duboko ne štima. Ne samo u kontroli, nego i u upravljanju tim objektom. Da je sistem bio kvalitetan, bilo bi nemoguće da se (ovakva nesreća) desi - to odgovorno tvrdim", dodaje arhitekta Maldini.
Upitan kakva je uloga Republičke građevinske inspekcije, on odgovara da ona jeste nadležna za kontrolu objekata od državnog značaja.
"Ali mislim da inspekcija nije bila toliko involvirana u ceo proces da bi njeno učešće moglo da bude presudno za rešavanje ovog slučaja", dodaje.
Ističe da je prilikom radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu "zakazala organizacija celog sistema".
"Gde smo mi prepustili privatnim kompanijama da rukovode projektom. Sve je to u redu, možda oni imaju sisteme koji su savremeniji, kvalitetniji i bolji, međutim, olako smo im dali taj deo posla i olako smo iz svega toga sklonili državne institucije koje se inače time bave", dodaje on.
Republička inspekcija je, kako kaže, morala da izađe na teren u slučaju da su joj prijavljene nepravilnosti.
Ali, da li je bilo prijava, u ovom momentu nije poznato.
Kakav je sistem državne inspekcijske kontrole?
Republički građevinski inspektori zaduženi su za kontrolu gradilišta u Srbiji, za koje je dozvolu izdalo Ministarstvo.
Ministarstvo daje dozvolu za gradnju objekata od državnog značaja – poput putne i železničke infrastrukture, energetskih postrojenja, ili objekata koji se grade u područjima pod zaštitom.
Zakon, pored ostalog, razlikuje redovne i vanredne inspekcijske nadzore.
Dragoman Paunović, predsednik Mreže inspektora Srbije, pojašnjava za RSE da inspektori izlaze na teren "isključivo po nalogu" rukovodilaca.
Redovni nadzori se, kako ističe, sprovode u skladu sa godišnjim planom - šta će se i kad nadzirati.
"Dakle, rukovodilac inspekcije, posle procene rizika, i u odnosu na kapacitete koje ima, opredeljuje gde će poslati inspektore", dodaje Paunović.
Vanredni nadzori se, kako dalje objašnjava, sprovode mimo tih planova - ako "postoje informacije, dojave ili sumnje da postoje rizici po bezbednost i zdravlje građana".
Mreža inspektora je udruženje koje okuplja inspektore različitih delatnosti, zaposlene u državnim institucijama od lokalnog do republičkog nivoa.
Paunović ukazuje da je inspekcijski sistem u Srbiji složen – ukupno je 47 različitih inspekcija raspoređenih u 13 ministarstava.
Mogu li inspektori da postignu da kontrolišu sve što zakon nalaže?
Teško, jer nedostaje zaposlenih – ocenjuje predsednik Mreže inspektora.
"U ovom kapacitetu su inspekcije prinuđene da postupaju samo po prijavama, najviše se rade vanredni nadzori", naglašava.
Prosečna starost inspektora u Srbiji je 59 godina.
"Stariji inspektori ubrzano odlaze u penziju, a nove ne možemo da pronađemo. Na primer, mi očekujemo da građevinski inženjer postane inspektor za platu od 75 hiljada dinara (oko 640 evra). To je nemoguće, mi nemamo te kadrove", ocenjuje predsednik Mreže inspektora Srbije.
Gradilišta kontroliše 12 republičkih inspektora
Ministarstvo građevinarstva nije odgovorilo na pitanja RSE koliko je inspektora zaposleno u Republičkoj građevinskoj inspekciji.
Detalje o tome, međutim, otkriva javno dostupni izveštaj o radu te institucije.
Po tom dokumentu, predviđeno je da u državi od 6,7 miliona stanovnika bude zaposleno 15 republičkih građevinskih inspektora.
Međutim, kako se navodi, 2023. godina je završena sa "osam stalno zaposlenih inspektora, od 15 sistematizovanih radnih mesta, tri inspektora angažovana na određeno vreme i jednom inspektorkom na porodiljskom bolovanju".
To je ukupno 12 angažovanih od 15 raspoloživih radnih mesta.
Isti broj se navodi i u planu rada za 2024.
Inspekcija u svom planu ocenjuje da "za redovan obilazak terena nedostaje veliki broj inspektora tokom sezone građevinskih radova".
Šta je odgovorio Grad Novi Sad?
RSE je, takođe putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, i od Grada Novog Sada i gradskih inspekcija zatražio sva dokumenta koja su u protekle četiri godine izdali u vezi sa zgradom Železničke stanice u Novom Sadu.
Odgovorili su da "ne poseduju tražena dokumenta".
Kako su naveli, Gradska uprava "nema zakonsku nadležnost za vršenje inspekcijskog nadzora na objektima Železničke stanice u Novom Sadu kao i na infrastrukturnim objektima Železnice Srbije".
U odgovoru su dodali da su za njih nadležni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno Republička građevinska inspekcija.
Zakon o planiranju i izgradnji nalaže da rešenje o građevinskoj dozvoli, kada ga izdaje ministarstvo, treba "radi informisanja" da se dostavi gradu na čijoj se teritoriji nalazi objekat.
Da li je to učinjeno u slučaju Železničke stanice, nije poznato.
Šta je odgovorila pokrajinska inspekcija?
I Pokrajinska građevinska inspekcija takođe odgovara da nije kontrolisala Železničku stanicu u Novom Sadu.
Kako je navedeno u odgovoru za RSE, Građevinska inspekcija pri Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj u protekle četiri godine nije vršila nadzor nad tom zgradom.
Kao razlog navode to što je Autonomnoj pokrajini Vojvodini po zakonu "povereno vršenje nadzora samo nad izgradnjom objekata za koje ona izdaje dozvole".
Gradski i pokrajinski zvaničnici hvalili obnovu zgrade
Iako institucije Grada Novog Sada i AP Vojvodine, kako naglašavaju u odgovorima, nisu bile nadležne za nadzor Železničke stanice, gradski i pokrajinski funkcioneri hvalili su se njenom obnovom na svečanom otvaranju u julu 2024.
"Mogu da dam malo veći kompliment svima nama koji smo učestvovali u ovom velikom projektu", izjavila je predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković.
"Na više od evropskog standarda možemo od danas ovde da kupujemo karte i da putujemo bezbedno", poručila je 5. jula.
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić je na otvaranju rekao da je "presrećan" kako sada izgleda Železnička stanica.
Nakon pada nadstrešnice, opozicija, aktivisti i deo građana su na protestima zatražili Đurićevu ostavku.
Traži se i ostavka premijera Srbije Miloša Vučevića.
Ostavku je do sada podneo jedino ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Rekao je da ostavku podnosi "kao odgovoran čovek", ali da ne prihvata krivicu za nesreću.
Koliko Novi Sad i Pokrajina imaju građevinskih inspektora?
Grad Novi Sad nije odgovorio na pitanja RSE koliko imaju zaposlenih građevinskih inspektora.
Oni kontrolišu gradilišta i objekte koji su u lokalnoj nadležnosti.
U javno dostupnom planu rada za 2024. godinu, inspekcija ističe da im je potreban veći broj zaposlenih kako bi se pokrila teritorija Novog Sada.
Napominju da imaju "svega 13" građevinskih inspektora.
"Što je izuzetno malo, imajući u vidu sve obaveze koje su izmene postojećih i donošenje novih zakona donele kao obavezu u postupanju", ističe inspekcija u planu rada.
Dodaju i da su "pre desetak godina, kada je grad bio manji", bila zaposlena 23 građevinska inspektora.
U Vojvodini, gde prema poslednjim podacima popisa živi 1,74 miliona ljudi, predviđeno je da budu zaposlena tri pokrajinska građevinska inspektora.
Ali, kako se navodi u odgovoru Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i građevnarstvo za RSE, trenutno su zaposlena dva.
Jedno mesto je upražnjeno.
