Ukoliko bi vlasti u Srbiji prihvatile evropski plan za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, građani bi prestali da budu talac tog pitanja koje više decenija muči Srbiju, ocenio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) politički analitičar Boško Jakšić.
Jakšić je deo grupe proevropskih građana, intelektualaca i javnih ličnosti koji će 2. februara predstaviti javnosti apel za prihvatanje ponuđenog plana Evropske unije.
U grupi građana koji se zalažu da Srbija prihvati evropski plan su, između ostalih, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, profesor međunarodnog prava Ivo Visković, pisac Svetislav Basara, advokat Čedomir Stojković i Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma.
Apel će biti predstavljen u danu za koji je zakazana sednice Skupštine Srbije o Kosovu, kojoj će, kako je najavljeno, prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Poslanicima će biti predstavljen izveštaj Vlade Srbije o pregovaračkom procesu sa vlastima Kosova u periodu od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023. godine.
U tom izveštaju se ne pominje evropski plan, u javnosti poznat i kao francusko-nemački predlog za rešenje spora između Srbije i Kosova.
Taj plan podržavaju i Sjedinjene Američke Države (SAD). Vlastima u Beogradu i Prištini predstavljen je u septembru i decembru 2022. godine. Plan nije javno objavljen.
Predlog EU, u koji je RSE imao uvid, ima jednak pristup stranama, a predviđa poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
RSE: Šta su po Vašem mišljenju argumenti za prihvatanje plana Evropske unije za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova? Šta mislite da time konkretno dobija Srbija, a šta građani?
Jakšić: Prihvatanjem plana Srbija prestaje, pre svega, da bude talac, jer je Kosovo diktiralo njenu unutrašnju i spoljnu politiku. Dobija dugoročni mir i šansu da postane uvaženi član zajednice demokratskih država. Osnažuje i svoje ekonomske perspektive i izlazi iz zagrljaja Moskve.
RSE: Koliko je teško u Srbiji okupiti grupu ljudi koja će zagovarati zapadno rešenje za odnose Srbije i Kosova?
Jakšić: Nije teško okupiti, ali je problem što je ta grupa mala. I to je rezultat višedecenijske politike različitih vlasti, koje su preko medija širile iluziju da je Kosovo Srbija i da nije izgubljeno u ratu 1999. godine. Upravo to i regrutuje sada otpor i čini mi se da je odbijanje dela opozicije da prisustvuje sednici parlamenta na tu temu van civilizacijskih vrednosti. Treba barem saslušati šta ima da se kaže na najvažniju temu koja muči Srbiju svih ovih decenija.
Mi se nadamo da delujemo kao budilnik i verujemo da ćemo građane probuditi iz kosovskog sna.
RSE: Sa evropskim planom koji je trenutno na stolu, koliko blizu ili daleko mislite da su Srbija i Kosovo trenutno od postizanja konačnog, održivog dogovora? Najviši zvaničnici Srbije i Kosova govorili su o tome da im je predočeno da bi neprihvatanje evropskog plana moglo dovesti do usporavanja ervointegracija i smanjenja finansijske podrške Evropske unije.
Jakšić: Posle svih ovih godina, imam utisak da kada bi se pitali samo zvaničnici u Beogradu i Prištini da bi bili veoma daleko. Za sve nas, i Srbe i Albance, paradoksalna je sreća što je izbio rat u Ukrajini zato što je on katalizator uočljivog ubrzanja na putu ka rešenju. A predočene mere u slučaju odbijanja su samo podsećanje da je situacija ozbiljna i da više nema vremena za bilo kakvo odugovlačenje.
RSE: U slučaju da Srbija i Kosovo prihvate evropski plan, kakvu reakciju zvanične Moskve očekujete? Šta bi Rusija time izgubila?
Jakšić: Moskva će, kao što je (predsednik Rusije) Vladimir Putin već najavio, pokušati da prihvatanje plana iskoristi za zahtev o legalizaciji statusa Krima (ukrajinskog poluostrva) i četiri anektirane oblasti na istoku Ukrajine. Ali, kako su izgledi za odobravanje takvog scenarija u domenu političke fantastike, Rusija bi ostala uskraćena glavne poluge svog uticaja na Zapadnom Balkanu, a to je Kosovo, što ne znači da bi Moskva odustala od novih pokušaja destabilizacije regiona.
