Četrdeset organizacija civilnog društva, aktivista i medija sa Kosova i iz Srbije izrazilo je duboku zabrinutost zbog uticaja koji nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine ima na lokalne zajednice u Srbiji i na Kosovu.
Oni u zajedničkom saopštenju navode da građani ne smeju da budu taoci dijaloga Beograda i Prištine. Takođe, pozvali su predstavnike Srpske liste na hitan povratak u parlament Kosova i aktivno učešće, jer u ovim uslovima kako navode predstavljaju potrebe zajednice kosovskih Srba.
Navode da građani na terenu najviše pate od prisustva tenzija i nepoverenja i da sve strane moraju odustati od zapaljive retorike koja preti i šteti odnosima unutar i između zajednica.
Pozvali su strane na transprentnost i odgovornost.
"Svim građanima mora biti jasno šta je dogovoreno, a sam proces dijaloga mora se približiti samim građanima koji su njime pogođeni" navodi se u saopštenju i kao primer dobre prakse navodi doček patrijarha Srpske pravoslavne crkve u Prizrenu izražavajući nadu da se na ovim temeljima mogu graditi dalji odnosi.
"Na Kosovu postoji suštinski nedostatak dijaloga i saradnje kroz izabrane institucije" navodi se u saopštenju.
Kontinuirano odsustvo poslanika Srpske liste iz Skupštine Kosova znači da njihovi birači i svakodnevni problemi sa kojima se suočavaju nisu efikasno predočeni, saglasni su potpisnici.
Četrdeset organizacija, medija i aktivista podsećaju da se mnogi sporazumi danas jedva pominju, kao i da je glavni most u Mitrovici i dalje zatvoren za saobraćaj, uprkos velikim investicijama EU.
"Obe strane treba da se angažuju na rešavanju demarkacije Severne Mitrovice koja je omela proces ponovnog otvaranja. Moraju se preduzeti dodatni koraci kako bi se osiguralo da most služi kao inkluzivan i zajednički prostor koji povezuje ljude sa obe strane reke Ibar" navode u saopštenju.
Pozvali su i na konstruktivno pronalaženje rešenja po pitanju registarskih tablica, koje neće štetiti građanima na terenu, na otvaranje novih prelaza što je već dogovoreno, jer slobodan protok ljudi treba da bude osnovni deo normalizacije odnosa.
Podsećaju da je stalo uzajamno priznavanje diploma, što je dovelo do manjka vitalnog osoblja u ključnim javnim institucijama na jugu Srbije i na Kosovu.
"Ovo je najbolji primer posledica nesprovođenje onoga što je dogovoreno, i treba se rešiti bez daljeg odlaganja. Na jugu Srbije postoji osećaj da je integracija albanske zajednice narušena napetim odnosima Beograda i Prištine. Plan integracije u sedam tačaka trebalo bi da bude prioritet za novu vladu Srbije, uključujući uključivanje albanskih predstavnika u njeno Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa" poručuju aktivisti civilnog sektora i pojedini mediji.
Izgradnja poverenja je od suštinskog značaja za buduće odnose unutar i između zajednica, zaključuju potpisnici.
Među potpisnicima su neke od vodećih organizacija civilnog društva na Kosovu i Srbiji.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine uz posredovanje EU. Postignuto je više od 20 sporazuma. Dijalog je prekinut 2018. godine i ponovo pokrenut 2020. godine.
Dijalog o normalizaciji odnosa prekinut je krajem 2018. kada je Vlada Kosova, tadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja, uvela taksu od 100 odsto na robu iz Srbije zbog, kako su rekli tada, njene destruktivne politike naspram Kosova. Iz tog razloga, Srbija nije više htela da se vrati za pregovarački sto, a Kosovo je odbijalo da ukine taksu.
Od potpisanog Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije prošlo je 11 godina.
Poslednje tenzije zabeležene su na severu Kosova 31. jula, zbog najave sprovođenja odluke o registarskim tablicama i ličnim kartama.
Tada su lokalni Srbi podigli barikade, a Vlada Kosova je potom odložila primenu odluke na 30 dana.
U međuvremenu je postignut sporazum o ličnim kartama, dok je odluka za zamenu registarskih oznaka sa gradovima Kosova koje registruje Srbije na RKS (Republika Kosovo) krenula sa sprovođenjem 1. septembra i trajaće do 31. oktobra.
