U Bosni i Hercegovini (BiH) treba prvo iscrpiti sve drugo, prije nego se pristupi eventualnim sankcijama, poruka je iz Evropske unije (EU) evroposlanicima koji su tražili sankcije protiv nekih političara u BiH.
U pismu grupi evropskih zastupnika koji su od EU tražili da primeni sankcije protiv političara u BiH koji ugrožavaju fukcionisanje državnih institucija u toj zemlji visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell (Žozep Borelj) odgovorio je kako deli njihovu zabrinutost.
Naveo je, međutim, kako EU „nastavlja da pokušava da iscrpi sve mogućnosti da pomogne BiH da politički zastoj reši dijalogom, pre nego što se razmišlja o drugim opcijama”.
„Proces zasnovan na dijalogu omogućio bi Bosni i Hercegovini da prevaziđe sadašnji zastoj i istovremeno omoguċi neophodan prostor da se zemlja okrene ka konstruktivnoj agendi, u skladu sa njenom evropskom perspektivom”, navodi se u pismu u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.
U Boreljovom odgovoru se ističe kako EU zna da je potrebno hitno pronalaženje brzog izlaza iz političke krize i okončanje svih neprihvatljivih inicijativa koje dovode u pitanje jedinstvo, suverenitet i teritorijalni integritet, jer je u pitanju stabilnost zemlje i celokupna integracija Bosne i Hercegovine u EU.
„EU raspolaže širokim okvirom instrumenata, a svi instrumenti ostaju dostupni ukoliko situacija nastavi da eskalira. EU ima uspostavljen okvir za korišćenje restriktivnih mera ako situacija to zahteva pa i ako države članice tako odluče”, navodi se u Boreljovom pismu.
Ovo je Boreljov odgovor na pismo koje je primio još 25. novembra prošle godine od grupe evropskih zastupnika, u kojem su pozvali na uvođenje sankcija protiv osoba koji ugrožavaju Dejtonski sporazum.
Boreljov je svoj odgovor evroposlanicima napisao 19. januara ove godine, dve nedelje nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije protiv člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i njegovih bliskih saradnika.
Razlog za sankcije, prema odluci SAD su „destabilizirajuće koruptivne aktivnosti Milorada Dodika i pokušaji urušavanja Daytonskog mirovnog sporazuma, motivisani vlastitim interesom, koji ugrožavaju stabilnost Bosne i Hercegovine i celog regiona”.
Šef evropske diplomatije je pozvao potpisnike ovog pisma da nastave da podržavaju napore EU i da se pridruže pozivima liderima Bosne i Hercegovine da se u dobroj nameri uključe u istinski dijalog, s ciljem da se jednom zauvek ostave podele. Time će se, naveo je, BiH omogućiti da se fokusira na svetliju i prosperitetniju budućnost.
Nedelju dana nakon ovog odgovora, u Boreljov kabinet pristiglo je još jedno slično pismo iz Evropskog parlamenta.
U ponedeljak, 24. januara grupa zastupnika pozvala je Savet EU da promeni “strategiju pomirenja” prema Miloradu Dodiku i sledi primer SAD i uvede sankcije.
Zvaničnici Evropske unije su obavezni da u roku od šest meseci odgovore na svaki pisani zahtev koji dolazi iz Evropskog parlamenta.
