Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) počinje u Glazgovu i trajaće do 12. novembra.
COP26 smatra se ključnim pokušajem da se svet primora da smisli konkretne planove za održavanje porasta temperature na maksimalno 1,5 stepeni.
Domaćin sastanka je britanski premijer Boris Džonson, a okupiće se više od stotinu lidera, među kojima američki predsednik Džozef Bajden, Francuski Emanuel Makron i Indijski Narendra Modi.
Lideri Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping neće prisustvovati fizički već će se uključiti putem video veze, kao i britanska kraljica Elizabeta Druga.
Džonson je dolazeći na samit Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja i zemalja u razvoju u petak u Rimu, izjavio da bi se moderna civilizacija mogla raspasti poput starog Rima ako svetski lideri ne preduzmu mere da suzbiju klimatske promene.
Novinarima je rekao da su ruševine Rima "fantastičan podsetnik, 'memento mori' za ljude danas, da čovečanstvo, civilizacija, društvo mogu da idu unazad kao i unapred, a kada stvari krenu naopako mogu da idu izuzetnom brzinom", prenosi Beta. Džonson će pozvati lidere G-20 da deluju brže, rekavši da zemlje sveta koje su postale bogate korišćenjem fosilnih goriva koja podstiču globalno zagrevanje, moraju da podnesu najveći teret borbe protiv klimatskih promena.
Samit G-20 će danas, 31. oktobra, biti završen u Rimu, a zvaničnici treba takođe da donesu zaključke o delovanju da bi se zaustavile klimatske promene.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je u petak da postoji ozbiljan rizik da Glazgov neće dati rezultate.
On je rekao da svet i dalje ide ka klimatskoj katastrofi, iako su mnoge zemlje ažurirale svoje klimatske ciljeve.
Pred učesnicima svetskog klimatskog samita COP26 u Škotskoj ponovo će se naći staro pitanje - da li svet može da se ujedini i suoči sa globalnim zagrevanjem kao zajedničkim neprijateljem, pre nego što bude kasno.
Već i zbog samih tema, za razgovore koji počinju 31. oktobra u Glazgovu već se dugo zna da će biti teški, ali se dvonedeljni samit našao pod dodatnim pritiskom zbog pandemije korona virusa, ekonomske krize koju je ona izazvala i najnovijih globalnih problema sa energentima.
Britanski prestolonaslednik princ Čarls pozvao je svetske lidere da obrate pažnju na glasove očaja mladih ljudi koji će podneti najveći teret klimatskih promena i uozorio da je samit Ujedinjenih nacija o klimi bukvalno poslednja šansa za planetu Zemlju. On je poučio liderima Grupe 20 koji učestvuju na sastanku u Rimu da imaju "ogromnu odgovornost prema generacijama koje još nisu rođene".
"Nemoguće je ne čuti očajne glasove mladih ljudi koji u vama vide one koji upravljaju planetom i u svojim rukama držite njihovu budućnost", rekao je princ Čarls.
On je, kao dugogodišnji promoter ;zaštite životne sredine, rekao da "konačno oseća promenu u stavovima i pozitivni zamah" u pogledu klimatskih promena.
Dodao je da vlade moraju da igraju vodeću ulogu, ali da privatni sektor "drži krajnji ključ za rešenja koja tražimo.''
Pric Čarls će u ponedeljak zvanično otvoriti COP26 u Glazgovu, umesto njegove 95-godišnje majke, kraljice Elizabete Druge kojoj su lekari savetovali da se odmara.
U Glazgov je već stiglo više stotina klimatskih aktivista iz celog sveta a očekuje se da će ih biti više hiljada, da izvrše pritisak na svetske lidere da deluju za klimu.
AP: "Sve je na kocki“ dok se svijet okuplja na pregovorima o klimi
Veliki broj aktivista stigao je još sinoć u Glazgov, mnogi posle marševa od više desetina i hiljada kilometara, da učestvuju u manifestacijama koje se organizuju paralelno sa konferencijom o klimi koja će da traje do 12. novembra.
Stigla je u subotu uveče u Glazgov i mlada švedska aktivistkinja Greta Tunberg, koja se u petak u Londonu pridružila akciji mladih ekologa protiv uloge finansijskih institucija u klimatskoj krizi.
