Evropska unija očekuje da Srbija, kao zemlja koja se opredelila za članstvo u EU, uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU kako se ne bi narušila njena evropska perspektiva, saopštio je za agenciju Beta portparol EU Peter Stano.
Povodom odluke Srbije da glasa protiv rezolucije Generalne skupštine UN o Krimu, Stano je naveo da je "stav EU o ilegalnoj aneksiji Krima i Sevastopolja jasan i dobro poznat njenim partnerima uključujući i Srbiju".
"Vlada Srbije odredila je integraciju u EU kao strateški prioritet zemlje. Da bi napredovala na putu integracije u EU, Srbija se mora postepeno uskladiti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, u skladu s Pregovaračkim okvirom za pristupanje EU. Očekujemo da će se Srbija ponašati u skladu s tim opredeljenjem kako ne bi bila narušena njena evropska perspektiva", naveo je Stano. On je podsetio da je aneksija Krima za EU "očigledno kršenje međunarodnog prava, a Krim deo ukrajinske teritorije".
"Ovde se radi o vrednostima i načelima na kojima se temelji EU, što je jasno svakoj državi članici EU, a takođe bi trebalo biti jasno i svakoj zemlji koja teži članstvu u EU", dodao je.
Srbija je 7. decembra glasala protiv rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) kojom se od Rusije traži da što pre prekine "privremenu okupaciju" Krima, ukrajinskog poluostrva koje je pripojila 2014.
Za usvajanje rezolucije koja se odnosi se na militarizaciju Krima, Sevastopolja i delova Crnog i Azovskog mora, glasale su 63 zemlje, 17 je bilo protiv, dok su 62 zemlje bile uzdržane.
Prema podacima sa sajta UN, rezoluciju su, između ostalih, podržale Sjedinjene Države, Velika Britanija, Nemačka i Francuska.
Osim Srbije, protiv su glasale i Rusija, Kina, Kuba, Severna Koreja, Belorusija, Jermenija, Kirgistan, Iran, Sirija...
Sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU glasale su za usvajanje rezolucije UN o Krimu, osim BiH koja je bila uzdržana.
