Građani ne treba da brinu o zalihama nafte u Srbiji, kaže Vučić
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da građani ne treba da brinu o zalihama nafte u zemlji, kao i da vlasti rešavaju pitanje menadžmenta kompanije "Lukoil" kojoj bi Sjedinjene Američke Države (SAD) trebalo da uvedu sankcije 21. novembra.
"Ljudi ne treba da brinu. Cena nafte je u poslednje dve nedelje skočila, ali ona ne skače zbog sankcija", rekao je Vučić 8. novembra za Radio-televiziju Srbije (RTS).
On je naveo da će, povodom pitanja sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), zajedno sa ruskim zvaničnicima, napisati pismo Organizaciji zemalja proizvođača nafte OPEK+ i vlastima u Vašingtonu povodom proglašenja perioda izuzeća od sankcija.
Vučić je dodao da, što se tiče nafte i gasa, Srbija može da računa na podršku Mađarske.
Inače Naftna industrija Srbije NIS je na listu sankcija SAD stavljena 10. januara zbog takozvanog "sekundarnog rizika", odnosno većinskog ruskog vlasništva.
Sankcije SAD usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija. Od tada, primena sankcija odlagana je osam puta, da bi počela 9. oktobra.
U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija.
Rafinerija u Pančevu u vlasništvu NIS-a, koji je pod američkim sankcijama radiće do 25. novembra, kako je prethodno najavila ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Situaciju dodatno usložnjavaju sankcije ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil koja u Srbiji ima licencu za redovno poslovanje do 21. novembra.
Zapadne zemlje, uključujući SAD, EU i Veliku Britaniju, uvele su 23. oktobra nove sankcije ruskim naftnim i gasnim kompanijama Rosnjeft i Lukoil kako bi izvršile pritisak na Moskvu zbog njene invazije na Ukrajinu.
Srbija je decenijama zavisna od uvoza gasa iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom.
Ipak, nema dugoročni ugovor sa Rusijom o isporuci gasa. Moskva je u oktobru produžila gasni aranžman do kraja godine, a ne na tri godine, kako su vlasti u Srbiji očekivale. Zvaničnici u Beogradu su to ocenili kao lošu vest.