Dve istrage, jedna optužnica, bez informacije o ulozi kompanija iz Kine u padu nadstrešnice

Dve istrage, jedna optužnica, niko od optuženih u pritvoru i nijedna presuda. Takva je pravna situacija godinu dana nakon što je u padu nadstrešnice u Novom Sadu poginulo 16 ljudi.

U 11.52 minuta, 1. novembra 2024, nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu srušila se. Vrlo brzo nakon početnog šoka, veliki broj građana počeo je da zahteva odgovornost za ovu tragediju.

Optužnica u istrazi krivične odgovornosti, koja treba da utvrdi šta je dovelo do pada nadstrešnice, a kojom je, između ostalih, obuhvaćen bivši ministar infrastrukture Goran Vesić, u Višem je sudu u Novom Sadu, koji treba da je potvrdi ili odbaci.

Suđenje može da usledi tek nakon toga.

"Postupak je u fazi ispitivanja optužnice koju je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo ovom sudu nakon dopune istrage koju je sud naredio u aprilu", rečeno je u Višem sudu u Novom Sadu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Optužnicu je podiglo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu 30. decembra 2024. a među optuženima su, pored Vesića, i njegova bivša pomoćnica Anita Dimoski, dotadašnja direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan.

Odlukom Višeg suda u Novom Sadu niko od optuženih nije trenutno u pritvoru.

Koliko daleko je otišla istraga korupcije?Vesić je, uz još jednog bivšeg ministra infrastrukture, Tomislava Momirovića, obuhvaćen i istragom moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu.

Tu istragu protiv 14 osoba od avgusta vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu.

Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara.

Da li je predmet istrage i kineski konzorcijum još nije poznato.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je zahtev RSE za slobodan pristup informacijama od javnog značaja - da li su u bilo kom svojstvu saslušani predstavnici kineskih kompanija u istrazi moguće korupcije.

Tužilaštvo je u obrazloženju navelo da bi se time "ugrozile" sama istraga i eventualno vođenje postupka.

"Zaključeno je da u ovom trenutku, interesi daljeg vođenja postupka znatno pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja", naveo je TOK.

Predstavnici vlasti u Srbiji sa ovim kineskom konzorcijumom, koji čine China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC), sklopili su ugovor na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, bez raspisivanja tendera.

"U najmanju ruku mogli bi biti ispitani kao svedoci, ako i nema elemenata za njihovu krivičnu odgovornost", ukazuje za RSE Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija.

Iste kompanije angažovane su na najmanje šest drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji.

Nenadić ističe značaj istrage moguće korupcije, koja bi mogla poslužiti kao presedan.

"Zato što je to prvi put, koliko je meni poznato, da se istražuje moguća korupcija u vezi sa ugovorima koji su zaključeni pod okriljem nekog međudržavnog sporazuma", rekao je on za RSE.

Iz kineskih kompanija CCCC i CRIC nisu do zaključenja teksta odgovorili na pitanja RSE da li su na bilo koji način uključeni u istragu moguće korupcije u Srbiji.

Kako korupciju definiše Krivični zakonik?Krivični zakonik Srbije prepoznaje više koruptivnih krivičnih dela, među njima su zloupotreba službenog položaja, zloupotreba položaja odgovornog lica, kao i primanje i davanje mita.

Nenadić ukazuje da upravo od toga kako bi, u slučaju podizanja optužnice u ovom slučaju, krivična dela bila kvalifikovana, zavisi i to da li će kineski konzorcijum biti obuhvaćen eventualnim postupkom.

"Kod primanja i davanja mita se istražuje i optužnica najčešće obuhvata obe strane tog koruptivnog aranžmana. Kod krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja ili drugih dela izvedenih iz njega, u fokusu je postupanje službenih lica, odnosno onih ljudi iz državnog aparata koji su imali obaveze da slede određene procedure, pa to nisu učinili", pojašnjava Nenadić.

Ocenjuje da je u poslednjih deset godina korupcija u Srbiji "ozakonjena".

"Ako ne primenjujemo pravila o nadmetanju prilikom zaključivanja ugovora, uz pozivanje na poseban zakon ili na međudržavni sporazum, time je faktički nešto što ima sve odlike koruptivnog dela – da se direktno dogovaraju poslovi bez nadmetanja i nejavno, time je to legalizovano", kaže on.

Dodaje da u takvoj situaciji "nije lako pronaći nešto što bi bilo kršenje pravila".

Prema podacima koje je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu dostavilo RSE po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, u Srbiji je u proteklih pet godina doneto više od 150 pravosnažnih presuda za koruptivna krivična dela.

Šta je utvrdila neformalna Anketna komisija?Neformalna Anketna komisija, koju je nakon pada nadsrešnice u Novom Sadu formirala grupa stučnjaka, pozvala je tužlaštvo da proširi istragu o nesreći i na saradnike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za kojeg je navela da sumnja da je na čelu "kriminalne grupe".

"Urušavanje nadstrešnice je posledica delovanja organizovane kriminalne grupe koja je u lancu različitih događaja i postupaka dovela do ovog ishoda", rekao je na konferenciji za novinare 15. oktobra jedan od članova neformalne Komisije, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.

On je naveo da Anketna komisija smatra da "postoje osnovi sumnje da se na čelu te kriminalne grupe nalazi predsednik Republike i pozivamo javno tužilaštvo da proširi svoju istragu, da ispita njegove saradnike kao svedoke a neke od njih i kao osumnjičene".

Kakav je bio odgovor predstavnika vlasti?Vlast u Beogradu odbacuje odgovornost za pad rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice kada je 1. novembra 2024. poginulo 16 ljudi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je iznosio kritike na rad tužilaštava, ocenjujući da je on "meta" istraga.

Poslednji put to je učinio 6. oktobra, kada je naveo je da je "imao saznanja" po kojima je postojala namera da on bude uhapšen.

Tada je rekao da ga je bivša ministarka u Vladi Srbije Zorana Mihajlović pozvala i da mu je prenela da su joj iz tužilaštva i policije "tražili njegovu glavu". Detaljno objašnjenje o tim tvrdnjama nije izneo.

Vučić je takođe prethodnih meseci govorio i o navodnom "masovnom državnom udaru tužilaštava i dela policije" i oštro kritikovao Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje vodi istragu moguće korupcije, rekavši da se "ponaša kriminalno".

"Sve vreme pokušavaju da uhapse mene", rekao je Vučić u avgustu.

U međuvremenu, antivladini protesti, sa kojih se godinu dana traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi, a od maja i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, i dalje traju.

Studenti, koji su ih predvodili, smatraju da iza pada nadstrešnice korupcija. Slogan "Korupcija ubija" bio je čest natpis na transparentima na protestima.

Rekonstrukcija zgrade Železničke stanice u Novom Sadu je i pod višemesečnom istragom Evropskog tužilaštva zbog moguće zloupotrebe novca iz fondova Evropske unije.

U fokusu istrage započete u martu, međutim, nije kako je došlo do pada nadstrešnice, već kako se trošio novac Evropske unije, čija je Srbija država kandidat.