Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini u sredu je povodom obeležavanja neustavnog dana Republike Srpske pozvala je političke lidere tok bh. entiteta da odbaci provokativnu retoriku, uključujući dovođenje u pitanje suvereniteta, celovitosti i teritorijalnog integriteta zemlje.
"EU naglašava obavezu poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta, ustavnog poretka, uključujući odluke Ustavnog suda, kao i međunarodnog subjektiviteta Bosne i Hercegovine", navodi se u saopštenju Delegacije EU u BiH.
Vlasti RS slave 9. januar, datum kada je 1992. u Sarajevu tadašnja Skupština srpskog naroda u BiH, donela Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda BiH, kao nezavisne celine unutar BiH. Međutim, Ustavni sud BiH je tri puta doneo odluku da je proslava 9. januara kao Dana RS neustavna.
EU, kako je saopštila Delegacija EU u BiH, "poziva političko rukovodstvo entiteta Republika Srpska da se uzdrži i odbaci provokativnu retoriku i delovanje u pravcu podjela, uključujući dovođenje u pitanje suvereniteta, celovitosti i teritorijalnog integriteta zemlje".
"EU poziva sve političke aktere u BiH da odlučno deluju na sprovođenju neophodnih reformi za napredak na evropskom putu u pravcu otvaranja pristupnih pregovora sa EU", dodaje se u saopštenju.
Prethodno je u sredu Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit (Christian Schmidt) izjavio da je proslava 9. januara kao Dana RS jasan i direktan propust u sprovođenju obavezujućih odluka Ustavnog suda BiH, kao i odluka visokog predstavnika od 1. jula 2023.
Oglasila se i američka ambasada u Sarajevu koja je navela da SAD očekuju da će organi za sprovođenje zakona i pravosudni organi u BiH, preduzeti brze i odlučne mere da istraže svako kršenje zakona u vezi s proslavom neustavnog Dana RS.
Ustavni sud BiH nije osporio pravo na dan RS, ali je utvrdio da taj dan ne može da bude 9. januar.
Osim što se u obrazloženju osvrnuo na događaje iz 1992. godine kada je proglašena "Republika srpskog naroda BiH", Ustavni sud je utvrdio da se na 9. januar obeležava i krsna slava RS – Sveti arhiđakon Stefan, pa se doživljava i kao verski praznik.
U donošenju deklaracije iz 1992. nisu učestvovali predstavnici Bošnjaka i Hrvata. Ova dva naroda na 9. januar gledaju kao na početak rata u BiH, i na početak etničkog čišćenja, ratnih zločina i genocida nad nesrpskim stanovništvom na teritoriji RS.
