Digitalni makedonski denar za sada je samo ideja. Ipak, to je budućnost i mislim da ćemo biti prvi u regionu koji ćemo pokušati da ovako nešto napravimo, rekao je premijer Hristijan Mickoski prošlog jula nakon sastanka sa Hauardom Lutnikom, kojeg američki predsednik Donald Tramp planira da imenuje za svog budućeg državnog sekretara za trgovinu.
Mickoski je 5. decembra rekao da su upravo tokom posjete Lutiku došli na ideju o digitalnom makedonskom denaru i digitalnoj banci.
Ideja o digitalnom denaru postoji već nekoliko godina, čak i prije nego što je VMRO DPMNE došao na vlast.
Guvernerka Anita Angelovska-Bežoska objavila je u maju 2022. da Narodna banka Sjeverne Makedonije istražuje mogućnost uvođenja digitalne verzije zvanične valute zemlje, makedonskog denara.
"Po uzoru na Evropsku centralnu banku, ove godine, kada slavimo trideset godina od kada je denar naša novčana jedinica, krenuli smo i sa početnim aktivnostima za razmatranje mogućnosti i potrebe uvođenja digitalnog denara", rekla je Angelovska
Ako analize pokažu da je potrebno pravilno uvesti digitalni denar, navela je guvernerka, "tokom neke od narednih proslava dana monetarne nezavisnosti, nadam se da ćemo već govoriti o digitalnom denaru kao zvaničnom sredstvu plaćanja u zemlji".
Makedonski građani će imati digitalne novčanike
Radio Slobodna Evropa pitao je nekoliko nasumično odabranih građana da li znaju šta se podrazumijeva pod pojmom "digitalni denar" i da li znaju kako bi funkcionisalo plaćanje njime, ali rijetko ko zna za ovu ideju, a još manje šta se uvodi ovim projektom.
"Prvi put čujem za tako nešto, ne razumijem ni kako bi to moglo funkcionisati. Iskreno, nemam povjerenja ni u makedonski bankarski sistem, a kamoli u digitalne valute", kaže Zoran G.
"Čula sam za ovu ideju, ali ne znam šta je digitalni denar. Ne mogu da napravim razliku od dosadašnjeg bezgotovinskog plaćanja karticom", kaže Aneta M.
U Narodnoj banci su za RSE rekli da će digitalni denar, kao i gotovinu, odnosno papirni i kovani novac, emitovati banka, s tom razlikom što će građanima i preduzećima biti dostupan u elektronskom obliku. Cilj je, između ostalog, bio da se izbjegne gotovinsko plaćanje koje nosi rizike, navode u banci.
"Digitalni denar bi se čuvao u digitalnim novčanicima (e-novčanicima) koji se mogu povezati sa aplikacijama za mobilno bankarstvo banaka, ali i funkcionisati samostalno, kroz aplikacije", kažu iz Narodne banke.
Građani bi mogli, navode dalje iz Narodne banke, "direktno da upravljaju svojim stanjem preko ovih novčanika, prateći ga u realnom vremenu i na jednostavan način vršeći plaćanja ili transfer novca".
Kao posebnu karakteristiku banka izdvaja mogućnost korištenja digitalnog denara u tzv. oflajn način rada. Ovo omogućava plaćanje čak i kada ne postoji aktivna internet konekcija, pri čemu bi se transakcije spremale lokalno i sinhronizovale kada internet ponovo bude dostupan.
Ova funkcionalnost je posebno korisna za regione sa lošim pristupom internetu, gdje se očekuje da doprinese široj upotrebi elektronskog plaćanja umesto gotovine, kažu u Narodne banke.
Ne postoje rokovi za projekat
Uprkos pompeznim najavama državnih zvaničnika o digitalnom denaru, još nema konkretnog odgovora da li je država tehnološki spremna da omogući funkcionisanje digitalne valute.
Ministar digitalne transformacije Stefan Andonovski kaže da će potpuna digitalizacija bankarskog sistema biti obavljena u nekoliko faza. Očekuje se da će se završiti do kraja mandata aktuelne vlade, odnosno do 2028. godine.
"U vladinom programu predvidjeli smo ne samo digitalizaciju valute, već potpunu digitalizaciju društva. Digitalizacija banaka i platnog prometa je nešto što država radi i mora da radi dinamično. Vjerujem da ćemo, ako idemo po fazama ka digitalizaciji valute, imati pozitivne rezultate. Ne smije da se uradi neplanski i mora biti u skladu sa postojećom regulativom Evropske unije", kaže Andonovski.
Ekonomisti Pavle Gacov, Aleksandar Stojkov i Zoran Jovanovski pripremili su publikaciju za potrebe Privredne komore u kojoj se navodi da se digitalni denar vidi kao prilika za smanjenje korupcije i sive ekonomije.
"Digitalni trag definitivno nije izgubljen, jer je u zoni binarnih cifara i može se vratiti i nakon brisanja. Zbog toga će se korumpirani političari morati oprostiti od monetarnog mita i monetarne korupcije. A poslodavci neće moći, a da ne ostave traga, da traže od zaposlenih da im vrate dio plate ili da im isplate K-15 (regres), koji će podići sa bankomata i vratiti im novac", navodi se u publikaciji "Sivi dio makedonske ekonomije".
Prema ovom, svaka digitalna transakcija može alarmirati Upravu finansijske policije i Poresku upravu. Kao primjer navode i najmanja plaćanja, kao na primjer majstoru za popravku slavine ako platite digitalnom valutom, to će ostaviti trag i moraće platiti porez.
Takođe, male građevinske kompanije treba da isplaćuju plate zaposlenima digitalnim denarom, kako ne bi mogli da sakriju troškove osiguranja, kao do sada kada se, na primer, plate isplaćuju na crno.
I euro ide u digitalizaciju
"Digitalno ili fizički, euro će uvijek biti euro", sa tom je rečenicom Evropska centralna banka (ECB) završava jedan od svojih promotivnih videa koji Evropljanima objašnjava šta zapravo predstavlja digitalni euro, koji je već u pripremnoj fazi.
Digitalni euro je projekat ECB-a, prihvaćen u julu 2021., za moguće uvođenje digitalne valute Centralne banke. Tada je promovisano da je cilj razvoj brzog i sigurnog instrumenta elektronskog plaćanja. Trebalo bi da nadopuni euro za pojedince i preduzeća u njegovom postojećoj formi što je sada gotovina ili bankovni računi. Izdavao bi ga Evropski sistem centralnih banaka evrozone.
Krajem maja 2023. ECB objavljuje rezultate istraživanja tržišta i projekat prototipa digitalnog eura.
Istraživanje tržišta pokazalo je da postoji dovoljno veliki broj evropskih firmi sposobnih za razvoj digitalnih rješenja za euro.
Međutim, 18. oktobra 2023. godine ECB je objavila da je donesena odluka da se nastavi s pripremnom fazom, a pilot projekat je najavljeno da bi mogao biti pušten u opticaj 2025-2026. godine.
Objašnjenje iz banke je da bi digitalni euro bio ekvivalent gotovini. Razlikuje se od kripto-sredstava, jer će digitalni euri biti novac Centralne banke.
Evropska centralna banka bi garantovala da su oni sigurni, da digitalni euro ima stabilnu vrijednost i da se može zamijeniti po nominalnoj vrijednosti za euro gotovinu.
S druge strane, vrijednost kripto-sredstava može značajno varirati i njihova konverzija u gotovinu u eurima se ne može garantirati.
Digitalni euro bi ponudio mogućnosti koje i danas nude kartice i aplikacije, ali i plaćanje bez pristupa internetu, što nije moguće sa karticama ili mobilnim aplikacijama.
"Oflajn" digitalni euro će omogućiti transakcije čak i bez internet konekcije ako je druga strana u transakciji fizički u blizini, bilo da se radi o osobi ili trgovini. To bi omogućilo i plaćanje u udaljenim područjima sa nepouzdanom internet konekcijom i u slučaju nedostatka komunikacione mreže ili nestanka struje.
Za usvajanje zakonskog okvira odgovorna su zakonodavna tijela u EU, Vijeće i Parlament, ali konačnu odluku o uvođenju digitalnog eura donosi Evropska centralna banka. Komisija navodi da će za uvođenje digitalnog eura biti potrebno nekoliko godina, u svakom slučaju to se neće dogoditi prije 2028. godine.
Digitalni euro će se moći koristiti bilo gdje u eurozoni, bez obzira na to gdje se nalaze platiše i koja poslovna banka ili provajder platnih usluga ga koristi. Plaćanje će biti moguće u bilo koje vrijeme, 24 sata dnevno, 365 dana u godini.
