Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 4. januara da mu je podsekretar Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hoze Fernandez potvrdio da će ta zemlja uvesti direktne sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS).
"Uvešće sankcije ne neke generalne, opšte, ne samo finasijske, već sveukupne sankcije našoj kompaniji NIS. To neće biti sankcije protiv kompanija koje imaju rusko vlasništvo ili onih koje finansiraju ruske banke, nego će to biti direktne sankcije našoj firmi NIS", rekao je Vučić na sednici Vlade Srbije.
On je dodao da će o tome tokom dana razgovarati sa ambasadorom SAD u Srbiji Kristoferom Hilom.
Kako je dodao, Vašington će Srbiji dati rok od 30 dana "da sagledamo situaciju i preduzmemo akcije, a u roku od 60 dana da sve završimo".
On je ponovo predložio Vladi Srbije da formira dva tima pod koordinacijom premijera, kako bi razgovarali sa američkom i ruskom stranom.
Istakao je da Srbija ima dobru konekciju sa ljudima iz administracije novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa. Najavio je da će tražiti da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u drugoj polovini januara.
Vučić je 13. decembra izjavio da će SAD "za nekoliko dana" uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva u nekadašnjem državnom preduzeću.
Deset dana kasnije, ambasador SAD-a u Beogradu Kristofer Hil (Christopher Hill) izjavio je da "nema najava" da će NIS-u biti uvedene sankcije.
Hill je tada za javni medijski servis rekao da "postoji zabrinutost" da li NIS u ruskim rukama na neki način pomaže finansiranju rata u Ukrajini i da su to legitimna pitanja koja treba pažljivo razmotriti.
NIS je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njeft i njene krovne kompanije Gasprom.
Evropska unija i SAD su Gasprom Njeft stavili na crnu listu 2014. godine nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Gasprom nije obuhvaćen zapadnim sankcijama.
Uprkos pokušajima diverzifikacije izvora snabdevanja od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskih energenata, a ta zavisnost bila je jedna od ključnih argumenata zvaničnog Beograda da ne uvede sankcije Moskvi.
